Zakon o pravima deteta – nacrt

Član 46. 

Dete ima pravo na najbolje moguće zdravlje i najviši  mogući standard zdravstvene zaštite.

Pravo na zdravlje obuhvata:
1) prevenciju dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju deteta, uključujući i obaveznu imunizaciju deteta;
2) pristup deteta informacijama koje su neophodne za njegovo/njeno zdravlje i zdrav razvoj;
3) obrazovanje deteta o zdravlju, a naročito o:
a) faktorima zdravog razvoja i života;
b) faktorima rizika po fizičko i mentalno zdravlje;
v) seksualnom i reproduktivnom zdravlju, planiranju porodice i rizicima adolescentnog roditeljstva;
g) bolestima zavisnosti;

4) fizičke, socijalne, emocionalne i druge preduslove za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta, a naročito:
a) odgovarajuću zdravstvenu zaštitu majke tokom trudnoće, za vreme i nakon porođaja;
b) pravilnu i uravnoteženu ishranu deteta u svim uzrastima,     uključujući i ishranu majčinim mlekom najmanje tokom prvih šest meseci  života;
v) dostupnu i zdravstveno ispravnu pijaću vodu;
g) higijenske i sanitarne uslove koji su neophodni za zdrav život i razvoj deteta, u svim sredinama u kojima dete boravi;
d) bezbednu i podržavajuću porodičnu i drugu sredinu u kojoj dete živi;
đ) socijalnu sigurnost i životni standard neophodan za zdrav život i razvoj deteta;
5) zaštitu  deteta od namernih ili nenamernih povreda
6) učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja
7) zaštitu deteta od svih nehumanih, degradirajućih i drugih neprihvatljivih i neproverenih medicinskih mera
8) zaštitu deteta od nadrilekarstva

Preduslovi za postizanje zdravlja i zdravog razvoja
Član 47.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere, radi ostvarivanja preduslova za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta iz člana 46. ovog Zakona, a naročito:
1)    prate stanje i preduzimaju mere radi smanjenja smrtnosti odojčadi i dece;
2)    prate stanje i preduzimaju mere zaštite mentalnog zdravlja dece i mere radi smanjivanja broja dece sa mentalnim i psihosocijalnim bolestima i stope samoubistava među decom;
3)    obezbeđuju roditeljima i javnosti  blagovremene i tačne informacije o fizičkom i mentalnom zdravlju, prevenciji bolesti, ranim znacima i simptomima bolesti, ishrani deteta, higijeni, zdravom životnom okruženju,  imunizaciji, sprečavanju nesreća i povreda, zloupotrebi alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci, odnosu roditelja i dece i druge informacije neophodne za pravilno i odgovorno roditeljstvo; 
4)    obezbeđuju pomoć i podršku detetu i porodici deteta radi ostvarivanja socijalne sigurnosti i životnog standarda potrebnog za očuvanje zdravlja i zdravog razvoja deteta.

Zdravstvena zaštita
Član 48.

Detetu se obezbeđuje najviši mogući standard zdravstvene zaštite i dostupna, bezbedna, kontinuirana odgovarajuća zdravstvena zaštita u skladu sa utvrđenim standardima savremenih dostignuća medicinske nauke i standardima dobre prakse i  najboljim interesima deteta, na teret sredstava budžeta Republike Srbije.

Pravo na dostupnu zdravstvenu zaštitu
Član 49.

Svakom detetu obezbeđuju se, bez diksriminacije u smislu čl. 17. ovog zakona:
1) teritorijalna pristupačnost zdravstvenih ustanova;
2) prilagođenost zdravstvenih ustanova potrebama deteta, uključujući i ambijent i atmosferu prilagođenu fizičkim i psihološkim karakteristikama i potrebama deteta;
3) dovoljan broj zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koji su osposobljeni za rad sa decom i posebno edukovanih u oblasti komunikacijskihh veština, prava deteta i zaštite dece od nasilja i zanemarivanja;
4) dostupnost zdravstvene zaštite usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse;
5) otklanjanje geografskih, fizičkih, socijalnih, ekonomskih i drugih barijera za korišćenje zdravstvene zaštite.

Detetu se pruža zdravstvena usluga u punom obimu i sadržaju, bez obzira na postojanje ili osnov zdravstvenog osiguranja.

Obuka zdravstvenih radnika i drugih zaposlenih, u oblasti komunikacijskih veština, prava deteta i zaštite deteta od nasilja i zanemarivanja, uređuje se posebnim zakonom.

Zdravstvene ustanove koje rade sa decom sarađuju sa svim drugim relevantnim institucijama koje se brinu o deci na nacionalnom, regionalnom i  lokalnom nivou. 

Pravo na informacije neophodne za njegovo/njeno zdravlje i zdrav razvoj
Član 50.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju detetu tačne, blagovremene i odgovarajuće informacije o tome kako da zaštite svoje zdravlje i svoj razvoj, a naročito o:
1)    faktorima rizika po zdravlje;
2)    prevenciji i lečenju seksualno prenosivih bolesti;
3)    planiranju porodice, opasnostima prerane trudnoće, zaštiti od neželjene trudnoće i njenom bezbednom prekidu;
4)    prevenciji i lečenju upotrebe i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, lekova, alkohola i duvana;
5)    prevenciji i sprečavanju povređivanja i samopovređivanja;
6)    uzrocima, prevenciji i lečenju mentalnih i psihosocijalnih bolesti.
Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da zaštite dete od informacija koje su štetne za njegovo/njeno zdravlje, a naročito od reklamiranja upotrebe duvana, alkohola i artikala koji sadrže psihoaktivne supstance i supstance koje mogu štetiti zdravlju i zdravom razvoju deteta.

Preventivna zdravstvena zaštita
Član 51. 

Organi javne vlasti, fizička i pravna lica obezbeđuju preventivnu zdravstvenu zaštitu deteta, a naročito:
1)   sistematske i kontrolne zdravstvene preglede deteta;
2)   dostupnui blagovremenu imunizaciju u skladu sa zakonom i standardima;
3) dostupne zdravstvene usluge usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse, radi zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prevencije seksualno prenosivih bolesti;
4) dostupna i poverljiva savetovališta za decu, posebno adolescente, iz različitih oblasti, a naročito u oblastima:
a) savetovanja o zdravstvenim problemima;
b) bolesti zavisnosti;
v) seksualnog i reproduktivnog zdravlja;
g) mentalnog zdravlja;
d) porodičnih i vršnjačkih odnosa;
5) dostupne, besplatne i kvalitetne službe podrške porodici u ostvarivanju odgovornog roditeljstva.

Obrazovanje deteta o zdravlju
Član 52.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere radi obrazovanja deteta o zdravlju u skladu sa članom 46. stavom 2. tačkom 5) Zakona.
Obrazovanje deteta o zdravlju obuhvata sticanje znanja tokom redovnog školovanja i kroz neformalno obrazovanje i programe obuke.
Organi javne vlasti i pravna lica uključuju obrazovanje o zdravlju iz člana  46. stav 2. tačka 5) Zakona u obavezni nastavni program.
Organi javne vlasti, pravna i fizička lica podstiču decu da učestvuju u neformalnim programima obrazovanja o zdravlju.

Učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja
Član 53.

Dete donosi odluke koje se tiču njegovog/njenog zdravlja, u skladu sa zakonom.
Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja.
Pravo učešća u donošenju odluka ima i zakonski zastupnik deteta, odnosno lice koje podiže i neguje dete, u skladu sa zakonom.
Zdravstveni radnik dužan je da pruži obaveštenja o predloženoj medicinskoj meri koja je u interesu zdravlja deteta na način koji obezbeđuje da je dete i njegovi/njeni zakonski zastupnici razumeju.

Pravo na pravovremenu i potpunu  informaciju
Član 54.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se tiču njegovog/njenog zdravlja, razvoja i medicinskih mera, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika.
Informacije iz stava 1. ovog člana detetu se saopštavaju na način prilagođen njegovom/njenom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Izuzetno, informacije iz stava 1. ovog člana neće se saopštiti detetu, ako je to u njegovom/njenom najboljem interesu.

Poštovanje mišljenja deteta u zdravstvenom sistemu
Član 55.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge zdravstvene zaštite obavestiće dete o predviđenoj medicinskoj meri i razmotriće mišljenje deteta sa dužnom pažnjom u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Pravo na samostalni pristanak
Član 56.

Dete starije od 15 godina, samostalno da daje pristanak na medicinsku meru.

Izuzetno, dete koje je navršilo 15 godina života neće samostalno dati pristanak iz stava 1. ovog člana, ukoliko na osnovu dobijenih informacija nije sposobno za formiranje i iznošenje svog mišljenja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, pristanak na medicinsku meru daje roditelj, odnosno zakonski zastupnik, u skladu sa zakonom.

Za preduzimanje medicinske mere u odnosu na dete mlađe od 15 godina neophodan je pristanak roditelja ili zakonskog zastupnika, ali uz obavezno pribavljanje mišljenja deteta.

Roditelji ili zakonski zastupnici su dužni da detetu pruže sve informacije potrebne za formiranje mišljenja iz stava 4. ovog člana.

Izuzetno, ukoliko roditelj ili zakonski zastupnik deteta nije dostupan ili se njegov/njen pristanak ne može obezbediti na vreme, hitna medicinska mera se može preduzeti i bez pristanka ovih lica, u skladu sa zakonom.
Zdravstveni radnik dužan je da podstiče dete da u donošenje odluke o pristanku iz stava 1. ovog člana uključi i roditelja, zakonskog zastupnika  ili drugo fizičko lice po izboru deteta.

Pravo na poverljivost podataka i privatnost
Član 57.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se detetu i njegovom/njenom roditelju, odnosno zakonskom zastupniku.

Na zahtev deteta starijeg od 15 godina, podaci iz stava 1. ovog člana neće se saopštavati roditelju, odnosno zakonskom zastupniku deteta i drugim fizičkim ili pravnim licima izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom ili kada je to u najboljem interesu deteta.

Dete mora da bude upoznato u kojim slučajevima se podaci iz stava 1. ovog člana mogu saopštavati drugim licima i pored njegovog/njenog protivljenja.

Zdravstveni radnici dužni su da obaveste dete o pravu na poverljivost podataka i privatnost.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina koje nije samostalno u davanju i primanju informacija,  i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se roditelju ili zakonskom zastupniku.

Dete koje je navršilo 15 godina ima pravo na korišćenje zdravstvene usluge bez prisustva roditelja, zakonskog zastupnika i drugih odraslih osoba.

Zdravstveni radnici su dužni da podstiču dete da u korišćenje zdravstvene zaštite uključe odraslu osobu po svom izboru.

Uz pristanak deteta, zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravlju deteta i predloženoj zdravstvenoj meri, osobi po izboru deteta.

Prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja
Član 58. 

Dete se upućuje na smeštaj u bolnicu radi lečenja kada se medicinska mera koja mu je potrebna ne može obezbediti na drugačiji način.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica koja pružaju usluge bolničkog lečenja obavestiće dete o predviđenim medicinskim merama i merama za pripremu deteta za bolničko lečenje.

Organi javne vlasti i pravna lica koji pružaju usluge bolničkog lečenja razmotriće mišljenje deteta o potrebi za stacionarnim lečenjem u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima deteta.

Organi javne vlasti i pravna lica koji pružaju usluge bolničkog lečenja pružaju detetu i njegovim/njenim roditeljima uslugu pomoći i podršku u savladavanju stresa tokom bolničkog lečenja deteta.[/tab]

EKONOMSKA, SOCIJALNA I KULTURNA PRAVA 

Životni standard deteta i porodice
Član 59.

Dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom/njenom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju.

Roditelji imaju prvenstvenu odgovornost da detetu osiguraju životni standard koji mu obezbeđuje dostojanstven život i harmoničan razvoj.

Roditeljima i deci koja se nalaze u nepovoljnom socijalnom položaju, jer nemaju dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a nisu u mogućnosti da ih ostvare svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora, obezbeđuje se materijalna pomoć i preduzimaju se potrebne mere za dostizanje životnog standarda iz stava 2. ovog člana.

Organi javne vlasti priznaju pravo svakog deteta i njegove/njene porodice na odgovarajući životni standard, kako je opisano u stavu 1, uključujući pravo na odgovarajuću hranu, odeću i stanovanje, kao i na stalno unapređivanje životnih uslova.

Pravo na socijalnu zaštitu
Član 60.

Dete kome je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba ima pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Prava na socijalnu zaštitu obezbeđuju se pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom.

Usluge socijalne zaštite
Član 61.

Dete koje bez organizovane društvene pomoći i podrške ne može da dostigne optimalni nivo razvoja ima pravo na odgovarajuće usluge socijalne zaštite, pravo na izbor pružaoca usluge i pravo na planski pristup uslugama socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Dete kome je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti neposredno ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj ima pravo da mu odgovarajuće usluge socijalne zaštite budu pružene u vidu neodložne intervencije, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu socijalne zaštite
Član 62.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se
tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika deteta, na način prilagođen njegovom/njenom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Izuzetno, informacije iz stava 1. ovog člana neće se saopštiti detetu, ako je to u
njegovom/njenom najboljem interesu.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge socijalne zaštite razmotriće mišljenje deteta sa dužnom pažnjom u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite.

Pravo na rad
Član 63.

Svako dete ima pravo na rad sa navršenih 15 godina, ukoliko to ne ugrožava njegovo/njeno zdravlje, obrazovanje i pravilan razvoj.

Svako dete ima pravo na pravične i povoljne uslove rada, bez diskrimnacije.

Organi javne vlasti dužni su da detetu obezbede odgovarajuću zaštitu na radu, uključujući kontrolu u odnosu na nasilje, eksploataciju i zaštitu od svakog rada koji bi bio štetan za detetov život, zdravlje, obrazovanje i pravilan razvoj, u skladu sa zakonom.

Pravo na obrazovanje
Član 64.

Svako dete ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje..

Osnovno i srednje obrazovanje je obavezno.

Dete ima pravo da samostalno donese odluku o tome koju će srednju školu pohađati.

Svako dete ima pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije u školi i u svim drugim oblicima obrazovanja, uključujući i kroz nastavni program i metode rada.
Organi javne vlasti su dužni da svakom detetu omoguće da ostvari pravo iz stava 1. ovog člana i u tom cilju:
a)  obezbeđuju da uključivanje i napredovanje u obrazovanju bude usklađeno sa   potrebama deteta;
b)  obezbeđuju da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj
deci;
v)  preduzimaju mere za obezbeđenje redovnog pohađanja škole i smanjenje stope
napuštanja škole;
g)  podstiču razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i
stručno   obrazovanje,  koje  je  na   raspolaganju  i  dostupno  svakom  detetu  i     
preduzimaju pogodne mere kao što su pružanje finansijske pomoći detetu i   
porodici kada je to potrebno;
d) omogućavaju svakom učeniku srednje škole podršku radi opredeljenja za
studije.

Organi javne vlasti preduzimaju potrebne mere da se disciplina u školi sprovodi na način primeren dostojanstvu deteta i u skladu sa zakonom i da svakom detetu bude obezbeđena zaštita od bilo kog oblika nasilja i zanemarivanja u školi.

Organi javne vlasti su u obavezi da podstiču i unapređuju inkluzivno obrazovanje počev od predškolskog obrazovanja i vaspitanja, usklađeno sa posebnim obrazovnim potrebama deteta.

Organi javne vlasti pokreću i podstiču međunarodnu saradnju po pitanjima obrazovanja, posebno u cilju iskorenjivanja neznanja i nepismenosti u zemlji, regionu i svetu i olakšavanja pristupa dece naučnim i tehničkim saznanjima i modernim nastavnim metodama.

Sistem obrazovanja deteta…>>