Zašto su Danci najsrećnija nacija?

Mnoga istraživanja su pokazala da najsrećniji ljudi na svetu žive upravo u Danskoj. Ali – šta stoji iza titule najsrećnije nacije? Šta to Danci znaju što ostali ne znaju?

Pored visokog društvenog standarda, dobrog obrazovnog sistema (tačnije, jednog od najboljih u celom svetu), ova zemlja se može pohvaliti i činjenicom da je njeno stanovništvu među nasrećnijim. Naime, recept za srećnu naciju u slučaju Danske jeste način na koji oni vaspitaju svoju decu.

Srećna deca su ona koja imaju ispunjeno detinjstvo, koja odrastaju u zdravom okruženju, koja dobijaju dovoljno adekvatne pažnje od strane svojih roditelja, koja se od malena uče pravim vrednostima i kao takva – odrastaju u srećne ljude. Danska kultura vaspitanja dece bazira se pre svega na jednostavnosti i doslednosti, gde glavnu ulogu imaju roditelji koji se trude da svojoj deci osiguraju što bolji život.

Usmeravanje pažnje na prave stvari

Roditelji u Danskoj uče svoju decu da pažnju usmeravaju na ono što je zaista važno, pa ih tako uče da se usmere na zadatak i ono što rade, a ne na pohvale. Ovo znači da ih uče da se posvete nešto i da daju sve od sebe kako bi u tome uspeli – bez obzira na to da li će dobiti pohvalu ili ne. Nagrada jeste važna, ali to ne bi trebalo da bude jedini podsticaj detetu. Pomoći detetu da razvije određene veštine, ali i da razvije osećaj da može da bude uspešno u svemu što poželi, jedan je od ključnih temelja za pravilan dalji razvoj i odrastanje. Na ovaj način stiče se zdravo samopouzdanje, osećaj da mogu da budu sposobni i vešti u tome što žele da rade.

Emocionalna sigurnost

Kao što se baziraju na tome da pohvala (ili izbegavanje kazne) ne bi trebalo da budu glavni pokretači dečije energije i želje da nešto urade, tako se Danci bave i pravilnih emocionalnim razvojem svoje dece. Kao deo vaspitanja za njih je veoma važno da kod dece izgrade bazu za emocionalnu stabilnost u kasnijem periodu njihovog života. Ovo znači da manipulisanje njihovim emocijama (ljubavlju pre svega) ili emocionalno uslovljavanje bilo koje vrste – za njih nikako nije način da decu nauče nekoj lekciji. Na ovaj način, deca u Danskoj odrastaju u stabilnom emocionalnom okruženju, što ih dalje oblikuje u emocionalno inteligentne ljude.

Jasno postavljena pravila

Još jedan od načina da se deca nauče pravim vrednostima jeste i jasno postavljanje pravila koja se moraju poštovati. Ovde roditelji, čak i oni koji postave određene granice, često greše – jer nisu dosledni, pa povremeno popuštaju – čime deci šalju pogrešnu poruku da je ponekad moguće ili dozvoljeno ne poštovati baš sva pravila. Naravno, u životu će se kasnije susresti sa različitim situacijama u kojima će sama odlučivati šta je ispravno, a šta ne – ali je u ranom periodu odrastanja veoma važno da nauče granice između dobrog i lošeg ponašanja.

Negovanje pravih vrednosti

Kada govorimo o pravim vrednostima koje bi trebalo negovati, pre svega se misli na empatiju, skromnost, zajedništvo, timski rad, poštovanje drugih i slično. Upravo su to vrednosti o kojima deca u Danskoj uče i u školama, ali i unutar svojih porodica. Otvoreni razgovori o svim temama su još jedan od načina da kod deteta podstaknete razmišljanje o stvarima koje ga okružuju, pa samim tim i o vrednostima koje primećuju i koje bi trebalo da cene. Davanje pozitivnih primera je najefikasniji način da se detetu objasni značaj pravih vrednosti u društvu.

Roditelji kao primer deci

Roditelji imaju najveću odgovornost u vaspitanju dece, što se posebno potencira u Danskoj. Kako se njihovo društvo bazira na tome da je briga za sreću drugih važna i za ličnu sreću, Danci posebnu pažnju obraćaju to kako se ophode prema svojoj deci, znajući da svojim primerom najviše mogu naučiti svoju decu. S obzirom na to da se deca najčešće ugledaju na svoje roditelje, pa ih čak i oponašaju, može se zaključiti da kako se roditelji ophode prema svojoj deci – tako će se ona kasnije ophoditi prema ljudima u svom okruženju.

Osnovni principi vaspitanja dece u Danskoj:

1) Sva deca su rođena dobra i zato se tako i treba ponašati prema njima.

2) Igra je za decu veoma važna, zbog čega mnoge škole u Danskoj imaju posebne programe učenja koji uključuju igranje, sport i druge fizičke aktivnosti sa ciljem da se olakša učenje i savladavanje novih veština.

3) Cilj vaspitanja u Danskoj je da kod dece razviju unutrašnji kompas koji će ih voditi kroz život. Smatra se da aktivnosti kojima se stalno podstiče dostizanje cilja (ocene, nagrade, pohvale) ne pomažu da se razvijaju unutrašnji porivi kod dece koji su značajni za pravilan razvoj njihove ličnosti.

Još sličnih tekstova možete pročitati OVDE