Zbližavanje sa bebom

Emotivna veza između roditelja i bebe počinje da se razvija još u ranom dobu, kada se beba još uvek nalazi u majčinom stomaku i kada roditelji mogu da je vide samo preko ultrazvuka. Mnogi roditelji nekada greše poistovećujući pojmove ljubavi i zbližavanja. Da bi se izgradila emotivna veza sa odojčetom, potrebno je da prođe neko izvesno vreme.

Da li je dojenje najbitnije i najneophodnije u ostvarivanju željenog zbližavanja?
Odgovor je negativan, ali ne u potpunosti. Dojenje stvara prijatnu bliskost između majke i bebe, što je potrebno, ali ne i najbitnije za vezivanje. Prirodno je da mnogi očevi, majke koje dohranjuju bebe hranom iz flašice ili roditelji koji usvoje dete, uspešno ostvaruju emotivno vezivanje sa svojim bebama.

Zbližavanje sa bebom

Najvažniji je vizuelni kontakt i priča koju roditelj upućuje bebi, čime ona nakon nekog vremena stiče refleks prepoznavanja i bliskosti. Sve se to postiže i bez dojenja.

Takođe, neki roditelji smatraju da je za vezivanje neophodno da provode što više vremena uz bebu. Međutim, poznato je da to i nije toliko značajno. Ako se neko drugi prihvati trenutne brige o bebi, roditelj ne treba da misli da je izgubio svoj roditeljski instinkt i da bebi više nije potreban. Osećaj slobode je nešto što je ponekad potrebno i roditeljima i njihovoj prinovi.

Beba prepoznaje osmeh, što je podstiče da ga instinktivno uzvrati. Glas majke je takođe nešto što beba prepoznaje i na šta je naviknuta još u ranom dobu, dok se nalazila u majčinoj utrobi. Inače, priča i glas su veoma važni činioci kontakta sa novorođenčetom, kojima se stvaraju temelji njegove socijalizacije, ne samo sa roditeljima, već i sa njegovom okolinom.

Hvala sajtu bebinizbor.com