Kako bebi olakšati strah od odvajanja i nepoznatih ljudi?

Detetu je od rođenja potreban kontakt, pažnja i briga jedne bliske odrasle osobe koja će mu pružiti osećaj zaštite, sigurnosti i poverenja. Najčešće je majka ta koja sa detetom razvija takvu čvrstu emocionalnu vezu, odnosno odnos privrženosti. Dete prema toj osobi pokazuje posebnu nežnost, traži njenu blizinu, bliskost i kontakt s njom. Ono traži od nje utehu i sigurnost kada je uznemireno, a pokazuje strah i nesigurnost kada se od nje odvaja. Takvo ponašanje pokazatelj je normalnog i zdravog razvoja deteta.

Privrženost  počinje jasno da se izražava u uzrastu od šest, sedam, odnosno osam meseci (pa sve do  godinu i po do dve godine starosti deteta). U tom periodu dete počinje jasno da pokazije uznemirenost prilikom odvajanja od roditelja i strah od nepoznatih ljudi (iako je par meseci pre moglo da reaguje vrlo pozitivno na pojavu bilo kog ljudskog lica). A primarni roditelj, najčešće majka, najbolje i najbrže može utešiti dete kada je ono uznemireno. Takve reakcije rezultat su prirodnog sazrevanja deteta.
Deci odgovara rutina i dnevni ritam. Iako dete brzo napreduje tokom prvih meseci života ono u tom dobu još nema razvijen pojam o vremenu tako da nema osećaj koliko će odvojenost trajati. Kako ne razume privremenost odvajanja, a ima izrazitu potrebu za sigurnošću koju mu pruža osoba kojoj je privrženo, odvojenost od primarnog roditelja detetu izuzetno teško pada.
Deca se razlikuju po svom temperamentu (koji je biološki određen) odnosno razlikuju se u tome koliko su osetljiva na nadražaje iz okoline  kao i  kakva će i kolika biti njihova emocionalna reakcija u određenoj situaciji. Tako će neka deca biti osetljivija na nadražaje i situacije u kojima se nalaze (na primer više će im smetati zvukovi koje čuju, brže će se uznemiriti i teže smiriti) a neka manje; neka će spremnije pokazivati ugodnne emocije, dok će druga to raditi mnogo ređe.  Deci odgovara određena rutina i dnevni ritam. To im daje osećaj sigurnosti. Ona su mirnija ako im je dan organizovan, predvidiv i miran (ako nije pretrpan aktivnostima i zbivanjima) i ako im je osigurano dovoljno sna i dnevnog odmora. Dete se lakše uznemiri kada je umorno, neispavano, kada mu se poremeti dnevni ritam, ako je izloženo prevelikoj količini nadražaja i aktivnosti. Tako je na primer za dete obično stresno kada dolazi u novu okolinu (ili onu koju manje poznaje i u kojoj nije stalno), gde ima više ljudi (koji mu nisu tako bliski kao roditelji) i to u vreme kada se, na primer, treba odmarati i spavati.
Dete ima vrlo izraženu potrebu za blizinom i fizičkim kontaktom s roditeljima. Ako ta potreba nije zadovoljena dete može tražiti prisutnost roditelja i biti uznemireno. Takođe, ono može tražiti pojačani kontakt s roditeljima ako je proživelo neki za njega stresni ili uznemirujući trenutak ili se jednostavno oseća tako toga dana. Dete je mirnije i oseća se sigurnije kada su njegove potrebe za kontaktom; za nežnim dodirom, maženjem, grljenjem, nošenjem i dojenjem, zadovoljene.
Stoga, ako je dete uznemireno, odgovorite mu na njegovu potrebu za zaštitom i sigurnosti, primite ga i nežno ga utešite. Ako je dete jako uznemireno ono se možda neće odmah smiriti, već će mu biti potrebno određeno vreme da proradi ljutnju, izrazi tugu koju oseća i povrati izgubljeno poverenje i sigurnost. Postoji li još neka potreba deteta koja nije zadovoljena, potražite način kako da i nju zadovoljite. Pa tako na primer, ako je dete umorno, stavite ga na spavanje; ako mu je potreban mir, povucite se na neko mirno mesto i odmaknite se od ljudi.

Priprema za odvajanje

Važno je napomenuti, da dete može osetiti i uznemirenost ili nezadovoljstvo roditelja bilo da se  radi o privremenom odvajanju ili boravku među ljudima, i reagovati takođe na isti način.
Razumljivo je da ponekad roditelj ima potrebu da se odvoji, na jedno kraće vreme, od deteta, zbog raznih razloga. Tada je važno  da se dete pripremi na odvajanje. Bez obzira na njegov uzrast, roditelj detetu treba reći da ide i ko će ga čuvati. Ne preporučuje se iskradanje dok dete ne vidi. Dete možda neće biti srećno što se odvaja od roditelja pa će to i pokazati, ali takvim iskrenim pristupom ono će zadržati osećaj poverenja u roditelja što je izuzetno važno.
Najbolje je kada uvek ista osoba brine o detetu dok roditelja nema jer to za dete predstavlja određenu sigurnost. Takođe, detetu će biti lakše ako je okolina u kojoj ga se ostavlja njemu poznata (najbolje za njega je ako ostaje u svom domu). Nakon povratka roditelj bi trebao da osigura dovoljno vremena za kontakt i bliskost s detetom, za izražavanje emocija ili frustracija vezanih uz odvojenost. Detetu treba pokazati da ga se razume, poštuje i prihvata sve njegove osećaje nežno i uz puno ljubavi.  Deca dojenačkog uzrasta u potpunosti su zavisna od svojih roditelja.  Ona svoje nezadovoljstvo, a ni svoje potrebe ne mogu iskazati rečima, već ih izražavaju kroz plač ili svoje ponašanje. Ponekad situacija nije prijatna i nije je moguće promeniti ali ono što je važno za dete je da roditelj što pre prepozna njegove potrebe i da ih zadovolji na odgovarajući način, u jednom toplom odnosu punom ljubavi i pažnje.