KAKO MOZAK SLUŠA MUZIKU, DEO PRVI

Muzički pedagozi, muzikoterapeuti, neuromuzikolozi i muzičari uopšte, uvek će vam preporučiti da svoje dete izložite muzici od najranijeg detinjstva. Kao neko ko se bavi radom sa decom baš od tog perioda i propagira najraniju muzičku stimulaciju, red je da vam dam argumente zbog čega je muzička aktivnost deteta, a i odraslih, toliko važna.

Najjednostavnije rečeno, kada slušate muziku, kada pevate ili svirate, vi angažujete velike regije mozga i držite ih aktivnim i duže nego što traje jedna kompozicija. To znači da vaš mozak dodatno radi dok se bavi tako jednim jednostavnim poslom kao što je, na primer, slušanje muzike na radiju. Ipak, kada budete pročitali ovaj tekst, biće vam jasno da nije to baš tako jednostavno za mozak. Upravo se zato danas insistira na muzičkoj stimulaciji i na aktivnom muzičkom učešću kako dece tako i odraslih jer svako angažovanje mozga dodatno poboljšava njegovu aktivnost. A evo i kako tačno:

Svaki put kada čujete poznatu pesmu vi povežete prethodna sećanja, iskustva i emocionalno stanje sa melodijom, ritmom i tekstom i momentalno se vratite u neko prošlo vreme. Jedino čulo mirisa reaguje brže na sećanja od muzike ali je neobično to koliko različitih centara u mozgu samo par tonova može da pokrene. Muzička aktivnost uključuje skoro svaku regiju i skoro svaki nervni podsistem. Slušanje muzike počinje ispod moždane kore u korenu malog mozga i premešta se naviše, u auditivni korteks sa obe strane mozga. Ako slušate poznatu pesmu, proradiće centar za memoriju a emotivni odgovor na ono što slušate stiže iz amigdale. Sviranje i dirigovanje uključuje deo za planiranje ponašanja zajedno sa motornim i senzornim korteksom koji obezbeđuje i povratnu informaciju – ne samo da odsvirate nego i provera da li ste odsvirali pravu notu. Čitanje nota angažuje vizuelni korteks a slušanje ili prisećanje teksta pesme pokrenuće i centar za jezik. Pošto se note čitaju unapred i ono što svirate ste pročitali par sekundi ranije, to jednostavno znači da sviranjem i pevanjem iz nota vežbate razmišljanje unapred. Uz ovo treba dodati da samo slušanje kratkog ritmičkog obrasca, koji čak ne mora da traje duže od 2 sekunde, pokreće motorički deo mozga i on u trenutku kao da zapleše, iako vi možda niste ni prstom mrdnuli. Pošto muzika koju slušate ne traje samo sekund, dva, već ima kontinuitet od par minuta, naš mozak više puta u sekundi dorađuje i dopunjuje informacije koje čuje. Korekcije koje izvršava su dalje u direktnoj vezi i sa predviđanjima šta će se desiti. To vam je ono kada jedva čekate refren da zapevate jer ste tu sigurni u tekst. Ipak, ako se tokom pesme desi da čujete nešto što niste očekivali, tj.ako slušate obradu vama poznate pesme, mozak će se pobuniti. Baš kao što i dete voli poznato, pa nema šanse da preskočite neku stranicu u omiljenoj bajci, tako će i mozak alarmirati kada čuje nešto drugačije od očekivanog. Najčešća reakcija je da vam se takva pesma neće baš svideti i trebaće vam još par slušanja da se na novi zvuk naviknete. Ono što će mozak uporno da radi je da poredi staru i novu verziju i da vam i dalje daje do znanja da je stara bolja. Čak i kada nije I to samo zato što za staro znanje ima već prohodne puteve (sinapse) a za nove tek treba da ih napravi. Takođe, u desnoj hemisferi se nalazi i centar koji prepoznaje visine tona, da li je neka nota falš ili ne. Ovaj centar je važan ako treba da prepoznate sarkazam i ironiju u glasu sagovornika i oni kojima ovaj deo mozga nije na vreme stimulisan, mogu da imaju ozbiljan problem u razumevanju šale i razlikovanju iskaza od pitanja.

Stvaranje kompleksnih veza koje spajaju sve navedene centre u mozgu doprinosi boljoj umreženosti između njegovih regija. Ako bi možda pomislili da je ovo važno samo u ranom uzrastu, mnogo bi pogrešili jer se danas zna da i samo 3 godine aktivnog sviranja u detinjstvu dovodi do dobrih veza koje kasnije mogu da pomognu. A pomoć se ogleda u boljoj rehabilitaciji nakon trauma mozga, kada je lakše uspostaviti nove veze na osnovu dobre povezanosti regija. Takođe, zna se da stariji ljudi koji su se u detinjstvu bavili muzikom u starosti bolje mogu da fokusiraju slušanje i da dobro čuju sagovornika u bučnom okruženju.

Danas se muzika koristi i u medicinske svrhe, što je posao prvenstveno muzikoterapeuta. Oni znaju da tačno odaberu pravi izbor muzike, tj. frekvencija za lečenje određenih simptoma i bolesti ali o tome nekom drugom prilikom.

Drugi deo teksta, o tome kako mozak sluša pročitajte ovde

Autor – Marijana Milošević Simić,

Diplomirani muzički pedagog, autor prve muzičke radionice za bebe Bim Bam , autor brojnih seminara namenjenih nastavnom osoblju, autor  više radionica namenjenih ličnom razvoju odraslih i roditelja u okviru HR Centra i MYNLP, član Upravnog odbora Belgrade Chopin Fest-a

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE