Najbolja mama na svetu

Koja je tajna formula za podizanje srećne, ljubazne i uspešne dece?

Na putu kao mama, uvek sam želela da postoji tajna formula koja je jednostavna, kratka i praktična, a da uz pomoć te formule budem najbolja majka koja bi ikada mogla biti.

Biti majka jedan je od najodgovornijih poslova ikada. I pored svih pročitanih knjiga, svih teorija sa kojima smo se upoznali, svih razgovora sa stručnjacima koje smo vodili, i dalje nam je teško odgajati decu, i dalje nekada ne znamo koji je najbolji način jer nas deca toliko ponekad iznenade.

Najvažnije od svega je da razumemo našu ulogu kao roditelja, našu misiju. Moramo naučiti da ukoliko stalno govorimo deci “da” ne znači da ih više volimo, da postavljati se iznad dece ne znači biti veći od njih, da nismo tu da im nešto namećemo, već da im savetujemo, da nismo tu da im postavljamo zabrane  nego da im nudimo objašnjenja. Tako se gradi poverenje.

Zašto ulazimo u sukobe sa decom?

Uvek je razlog taj zato što mislimo da uvek znamo bolje od njih. Deci je to neprihvatljivo. Time im šaljemo poruku: “ Ti ne znaš šta je dobro ze tebe, ja znam!”

I mi smo nekada bili deca, i zato je najbolje staviti se u njihovu kožu i da se prisetimo kako smo se mi osećali kada su nam govorili da neke stvari ne možemo sami, da nismo dovoljno odrasli da bismo samostalno donosili odluke.

Odakle nama roditeljima pravo misliti da znamo sve?

Mi nismo naše dete, nemamo njegove snove, u nama ne gori njegova strast. Dokle god budemo pokušavali živeti detetov život, dolazićemo sa njime u sukobe. Treba da osvestimo to što pre!

Koliko roditelja kaže svom detetu: “ Ne verujem da je to dobro za tebe” A zašto? Zato što nije dobro za samog roditelja! Deca bi nam najradije u tom trenutku rekla:” Molim te, reci mi da se šališ! Pa kako ti možeš znati šta ja želim, kad ne znaš sve što ja znam, ponekad i ne znaš ko sam ja, nisi rođen u vreme kada sam ja rođen, nikada nisi hodao u mojim cipelama, ne osećaš moju strast, i molim te, ostavi me na miru!”

Budite najbolja mama na svetu

Deca znaju tačno šta žele i vrlo su intuitivna, a mi im govorimo: “Ali ja sam za tebe izabrao drugačiji put”. Zapitajmo se kako je tada našem detetu. Dete je rastrzano između onoga što zna da želi od života, s jedne strane, i nas koji smo mu sve na svetu, ali u tom trenutku nismo uz njega. To mora da je za njega vrlo bolno.

Kada počnemo u detetu  gledati nekoga ko želi slediti svoje snove, ko želi biti srećan, a ne nekoga ko će ostvariti naše snove i zadovoljiti naše potrebe, dogodiće se neverovatne promene.

Kako ćemo to promeniti? Ako nam deca dođu po savet, nemojmo ih zasuti odgovorima, već im radije recimo: “Vidiš, ja sam sigurna da ti znaš odgovor na to pitanje. Hajde, promisli malo, Zajedno ćemo pronaći odgovor. Ne bi bilo dobro da ti ja kažem šta ćeš učiniti i kako, jer možda moj odgovor neće biti u potpunosti ispravan za tebe. Moj je odgovor rezultat mog iskustva i dolazi iz moje perspektive života. Pokušajmo zajedno pronaći odgovor za tebe!”