Svi mi u glavi imamo idealnu sliku o tome kako bi naš život trebalo da izgleda. Okvirno znamo šta želimo, kako bismo voleli da izgleda naša svakodnevica, kakvog čoveka ili ženu želimo pored sebe, kakvu karijeru, prijatelje…
I svi ka tome težimo čitavog života. Međutim, malo je onih koji se mogu pohvaliti da se idealna slika barem delimično poklapa sa realnom.
Neke stvari važnije su od drugih, pa smo skloni da nezadovoljstvo sitnim stvarima odbacimo i pomirimo se sa tim što nije baš sve onako kako smo zamislili.
Neko se lakše miri, neko teže, neko ima oštrije kriterijume, neko se zadovoljava sitnicama, ali je činjenica da nas sve, s vremena na vreme, stigne nezadovoljstvo različitim aspektima naših života.
To zavisi od mnogo faktora – od ličnosti, vaspitanja, načina na koji doživljavamo sebe i druge…
Međutim, kada se suočimo sa nezadovoljstvom, većina nas sklona je da se samozavarava. Zbog čega? Da li je tako lakše preći preko neuspeha, da li je to naš odbrambeni mehanizam, način da savladamo neprijatne emocije sa kojima ne možemo da se nosimo?
Najviše se, pokazuju istraživanja, zavaravamo kada su u pitanju ljubavni odnosi. U emotivnom životu skloni smo da „zažmurimo“ na mnoge stvari, u nadi da će se to promeniti i da je u pitanju samo loš period.
Psiholozi tvrde da je samozavaravanje vrsta opravdanja kojim se odlaže suočavanje sa problemom. Takvom ponašanju, pored vaspitanja, doprinosi i tradicija i uticaj sredine u kojoj živimo. Istraživanja pokazuju, međutim, da se ljudi u slobodnijim uređenjima, ipak, zavaravaju mnogo češće, a psiholozi tvrde da samozavaravanje najviše opterećuje emotivne i porodične odnose.
Samozavaravanje, možda jeste bezbolan način da prihvatimo stvari koje nam se događaju, ali je vrlo opasno, posebno kada postane navika. Laž koja je mnogo puta izgovorena postaje istina, pa tako varajući sebe zaboravljamo i ko smo i šta želimo i počinjemo sebe da doživljavamo potpuno drugačije. Psiholozi tvrde da je samozavaravanje opasan mehanizam koji ostavlja dugoročne posledice na psihu. Dovodi do toga da zanemarujemo svoja osećanja, drugačije se odnosimo prema ljudima, bivamo nezadovoljni, nervozni i ogorčeni. Potrebe osećamo sve manje, „unutrašnji glas“ o tome šta želimo sve je tiši i to nam vremenom prelazi u naviku.
Dakle, oprezno sa zavaravanjem!
Još tekstova sa našeg sajta pronađite OVDE