Kad god je to moguće, ne mešati se. Uskočiti u konflikt između dece treba samo u slučaju fizičkog nasilja. Ukoliko svaki put intervenišete u svađi, rizikujete stvaranje novih problema.
Deca će očekivati roditeljsku podršku i čekati da im svaki put priteknete u pomoć, umesto da uče da sami rešavaju svoje probleme.
Dete može da misli da je drugo dete uvek „zaštićeno“ od strane roditelja, što će dovesti do dodatnog zameranja s njegove strane, ili „spašeno“ dete može da misli da mu je više toga dozvoljeno jer ga roditelj uvijek „spašava“.
Decu je potrebno pustiti da sama rešavaju svoje međusobne konflikte.
Ako se ipak odluče na intervenciju, bitno je da problem rešite zajedno s decom, a ne umesto njih. Decu razdvojite dok se ne smire. Ponekad je deci bitno dati vremena i prostora, a ne odmah rešavati svađu jer bi se sukob vrlo lako mogao ponovno rasplamsati. Ako želite da iz te situacije deca nešto nauče, pričekajte da se emocije „slegnu“.
Ne stavljajte previše naglasak na otkrivanje koje dete je potrebno okriviti za svađu. Objasnite deci da su uvek potrebne dve ososbe za svađu.
Deca, rešavajući svoje razmirice, uče važne veštine koje će im kroz čitav život biti od pomoći – veštine kao što su poštovanje i razumevanje tuđe perspektive, veštine kompromisa i pregovaranja i kontrole agresivnih impulsa.
Kako deci pomoći da se bolje slažu?