Roditelji kao vaspitači

Vaspitavanje dece je proces koji traje godinama, a ključnu ulogu u tome igraju svakako roditelji, pogotovo u najranijem životnom dobu dece. Ipak, nemaju oni jedini ulogu vaspitača, već na vaspitanje deteta utiče i okolina – i to veoma značajno.

Sam sklop ličnosti roditelja, njihove navike i stil života od presudnog su značaja kada je u pitanju njihova uloga u vaspitanju dece. Način na koji se oni ponašaju, kako pričaju i čemu daju značaj prvi su utisci o svetu svakog deteta. Ipak, najznačajniji faktor u vaspitanju dece od strane roditelja jeste njihova posvećenost deci, u čemu se najčešće prave greške.

Iako većina roditelja nema pedagoško predznanje, niti prethodno iskustvo u vaspitanju, svako od njih ima prirodan osećaj kada dobiju dete o tome kako bi ga trebalo vaspitati. Međutim, to nije dovoljno niti je taj osećaj moguće odvojiti od ostalih faktora, među kojima se izdvajaju: socijalni faktor, materijalni, obrazovni, zdravstveni i drugi. Upravo splet svih ovih faktora daju kao rezultat određen način vaspitanja.

Greške u vaspitanju

Među najčešćim greškama koje roditelji prave prilikom vaspitanja dece na prvom mestu je – preterivanje. Kod nekih je to preterano zaštitnički stav prema detetu, kod drugih škrta ljubav ili manjak pažnje na potrebe deteta, nervoza i slično.

Evo kako na dete utiču neke od grešaka koje roditelji prave, najčešće u potpunosti nesvesno:

1. Daju deci previše izbora

Iako deluje kao da se na ovaj način razvija odlučnost kod dece, ali previše izbora za njih, pogotovo u radnom periodu, može biti isuviše opterećujuć. Oni još uvek ne znaju šta žele niti šta je zaista dobro za njih – zbog čega je ovo na roditeljima da odluče. Kada dođe do situacije u kojoj bi trebalo da se donese odluka, najbolje što možete uraditi za svoje dete jeste da mu obrazložite zašto ste za njih doneli baš tu odluku i zašto ste odabrali baš to, kako bi oni vremenom znali da i sami na isti način dođu do pravog izbora.

2. Prečesta kritika na račun dece

Kao ni preterano hvaljenje baš svih njihovih aktivnosti, tako ni previše kritikovanja neće doneti dobre rezultate. Previše strog način vaspitavanja deteta može dovesti i do kontra-efekta, kada dete, pogotovo u pubertetu ili adolescenciji, oseti potrebu da se pobuni i da po svaku cenu “krši pravila”. Morate razmišljati i o tome da trenutne metode vaspitanja (male dece) itekako imaju efekta na njihov život u kasnijem periodu.

3. Izostajanje posledica

Ovde se govori o posledicama u slučaju lošeg ponašanja dece. Roditelji često imaju potrebu da “zaprete” kaznom, ali ne i da je sprovedu kada se za to ukaže prilika. Kada jednom osete da mogu da urade šta god požele, čak i kad znaju da to nije dobro, deca će to maksimalno koristiti. Morate ih naučiti da svaka njihova odluka ili svako njihovo (pogotovo negativno ili loše) ponašanje ima određene posledice, u suprotnom će misliti da će kroz život moći da prolaze tek tako i da rade šta hoće. Uostalom, ukoliko ne sprovodite kazne koje ste odredili – rušite svoj autoritet kod dece, nakon čega, u kasnijem periodu odrastanja dece, može doći i do manjka poštovanja kako vas – tako i drugih autoriteta.

4. Manjak razgovora

Komunikacija sa detetom je veoma važan deo vaspitanja i to bi trebalo da počnete da negujete od najranijeg perioda deteta kako bi ono raslo sa tom idejom da uvek mogu sa vama da razgovaraju, bez obzira na to o čemu se radi. Na ovaj način dete će naučiti da u vama ima prijatelja, nekoga ko ih razume i najbolje poznaje, a pritom i uvek želi dobro. Otvoreni razgovori u ranom periodu veoma su važni jer nakon toga dolazi pubertet kada se većina dece zatvara u sebe i ovaj veoma osetljiv period u životu prolaze sama.

5. Život bez pravila i granica

Za vaspitanje dece veoma je važno da deca znaju da postoje pravila i granice koje moraju poštovati. Postavljanje granica vrlo je važna obaveza roditelja, jer deca neće ni na koji drugi način naučiti da ih postave sami sebi, što se u kasnijem periodu života može pokazati kao jako loše po njih. Među pravilima sa kojima moraju biti upoznati još u ranom periodu detinjastva su – vreme za spavanje, vreme kada se moraju vratiti kući, vreme za domaći, vreme za igru i slično.

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE