Sreća i porodice sa decom u Srbiji

Zdravlje i porodična sreća
Za sreću je veoma važno fizičko i mentalno zdravlje. Intenzitet povezanosti zdravlja i sreće u ovom istraživanju nešto je niži nego u drugim relevantnim međunarodnim istraživanjima, ali ipak nedvosmisleno pokazuje da je percipirano opšte zdravlje roditelja i dece značajno pove- zano sa srećom porodice.
Narušeni zdravstveni status deteta ima veće efekte na sreću porodice od narušenog zdravstvenog statusa roditelja.
Vidimo da loše zdravlje deteta značajno više utiče na sreću porodice. Dok je 56,6% porodica u kojima roditelji imaju loše zdravlje srećno, srećno je tek 39,1% porodica u kojima loše zdravlje imaju deca.

Potreba za podrškom
Čak 80,2% roditelja smatra da bi bilo dobro da se roditeljima obezbede dodatno znanje i podrška u vezi sa vaspitavanjem dece. Takođe, 76,0% smatra da bi konkretno njima značilo da su u važnim fazama razvoja deteta dobili dodatne informacije o roditeljstvu, razvojnim potrebama deteta ili načinima rešavanja konflikta sa detetom. Ipak, tek se 28,3% roditelja obratilo za savet u vezi sa odgajanjem deteta i porodičnim odnosima. Kada ukrstimo ove dve varijable vidimo da 70,5% roditelja koji su naveli da bi im podrška u roditeljstvu bila značajna – tu podršku nisu zatražili. Nejasno je zbog čega se roditelji ne obraćaju za podršku, ali možemo pretpostaviti da je uzrok delimično i nedovoljna pristupačnost podrške, kao i postojanje stigme priznavanja potrebe za podrškom. Roditelji se za savet najčešće obraćaju svojim roditeljima (12,0%), zatim psiholozima (6,7%), pa braći i sestrama (3,3%). Čak 95,9% roditelja koji su zatražili savet smatraju da im je savet koji su dobili koristio.

Ako bismo morali nalaze istraživanja da svedemo na jednu rečenicu ona bi bila da je tajna sreće u našim odnosima sa drugim ljudima.

Iako ponekad više računa vodimo o spoljašnjim dobrima i često težimo materijalnim vrednostima, istraživanja pokazuju da su najvažnije determinante sreće vezane za međuljudske odnose – odnose koje negujemo sa svojim bližnjima. Sreća je u najvećoj meri povezana sa odnosima unutar porodice ali su i proširena porodica i prijatelji takođe ključni za sreću jedne porodice sa decom.

Stalni konflikti razaraju sreću a nedostatak konflikta, odnosno postojanje sloge unutar primarne porodice – najvažniji su za sreću. Velika većina porodica su srećne tamo gde postoji partnersko roditeljstvo i gde ne postoje jasne podele na tradicionalne muške i ženske uloge. Najsrećnije su porodice u kojima roditelji i deca veliki broj stvari rade zajedno. Najznačajniji oslonac porodici su bake i deke, i na njih porodice sa decom najviše računaju kada imaju problem ili im je potrebna podrška. Bake i deke takođe predstavljaju i glavni oslonac porodici za čuvanje dece. Ali rezultati pokazuju i značaj šire porodice, prijatelja i komšiluka, na koje se porodice oslanjaju kako za podršku tako i za druženje.

Taj novi svijet mora biti svijet u kojem neće biti iskorištavanja slabih od jakih, dobrih od zlih, gdje neće biti ponižavanja siromašnih od silovitosti bogatih. Gdje će djela uma, nauke i vještine služiti zajednici za olakšanje i uljepšavanje života. A ne pojedincima za sticanje bogatstva.
Nikola Tesla

Dobar materijalni status nije dovoljan za sreću. Nije otkrivena povezanost između nivoa primanja i sreće, što je potvrda i nalaza iz istraživanja koja su sprovedena u drugim zemljama. Međutim, postoji jasna povezanost između nesreće i znakova materijalne deprivacije. Drugim rečima, materijalni status porodice je relevantan samo ako resursi kojima porodica raspolaže nisu dovoljni da obezbede neki osnovni minimum (osnovne uslove stanovanja, dovoljno hrane deci i odmor od nedelju dana jednom godišnje).
Zdravlje roditelja i dece povezano je sa srećom porodice, ali u manjoj meri nego što su naši odnosi unutar porodice i odnosi sa širom porodicom i prijateljima. Narušeni zdravstveni status deteta ima veće posledice po sreću porodice nego narušeni zdravstveni status roditelja.

Više porodica može da bude srećno, ako se na pravi način u njih ulaže. Posebno je važno ulagati u one porodice koje prolaze kroz određene životne krize, jer takve krize vode do konflikata i kreiraju lošu porodičnu atmosferu i loše mesto za rast i razvoje dece. Sama svest o tome šta je važno za sreću i porodicu, može menjati ponašanje, te je informisanje roditelja i drugih članova porodice važna obaveza države i drugih aktera u društvu. Ali prilagođavanje društva u celini, tako da pospešuju sreću u porodicama traži mnogo više. Kao prvo podrazumeva valorizaciju socijalnog kapitala, odnosno resursa koje porodica sama ima i resursa šire porodične mreže i zajednice, kao i veru da u te resurse stalno treba ulagati.

Voleti puno ljudi, spontano i bez napora, najveći je izvor lične sreće.
Bertran Rasel