Zimske carolije Mona
Naslovna » Porođaj » Šta je epiziotomija i zašto se ona radi?

Šta je epiziotomija i zašto se ona radi?

epiziotomija

Sama pomisao na porođaj mnogim trudnicama izaziva strah, zbog čega je potrebno da se na što bolji način pripreme i saznaju sve što mogu očekivati kako bi se strah od nepoznatog ublažio. Jedan od termina sa kojim će se susresti mnoge trudnice jeste epiziotomija.

Epiziotomija predstavlja hirurši zahvat koji se odvija u toku porođaja, u zavisnosti od procene lekara, odnosno babice koja porađa ženu. Reč je o pravljenju reza na međici (delu tkiva koji se nalazi između vagine i analnog otvora) kako bi se proširio porođajni kanal, ukoliko nije dovoljno širok da beba izađe i pritom ne ošteti međicu.

Kako se ne može unapred odrediti da li će morati da dođe do epiziotomije ili ne, procena babice je ključna, jer ukoliko porođajni kanal nije dovoljno širok bez epiziotomije doći će do nekontrolisanog pucanja međice što može biti veoma bolno za ženu. Međutim, kada krene porođaj, bebina glava naleže na predeo tkiva međice i tokom porođaja izvršava se jak pritisak na nervne završetke u ovom delu, te se pravljenje reza na ovom delu gotovo i ne oseti, zbog čega nije ni potrebno davati anesteziju. U slučaju epiziotomije, nakon porođaja, kada se pregleda i glić materice, vagina i međica, ovaj deo se ušiva.

Rana od epiziotomije zarasta veoma brzo, te se u narednim danima prvo smanjuje otok ovog dela tkiva, pa se i konci opuštaju, što je potpuno normalno. Ukoliko, pak, dođe do krvarenja ili još većeg otoka potrebno je javiti se lekaru.

Između 7 i 10 dana traje zarastanje rane od epiziotomije, te će za to vreme postojati i blagi bol u ovom delu. Žena bi trebalo da se u ovom periodu dodatno odmara, odnosno da se ne izlaže nikakvom naporu, čak i da ne sedi i da se što manje kreće, kako bi rana pravilno i što pre zarasla. Skidanje konaca nije potrebno jer se oni sami resorbuju.

Posebno je potrebno obratiti pažnju na higijenu u ovom delu tokom zarastanja rane od epiziotomije. Veoma je važno da ovaj deo bude suv i čist kako bi se izbegle sve moguće infekcije i dodatni otoci.

Najbolje je higijenu održavati čistom vodom i antiseptičkim sapunom koji ima neutralnu pH vrednost, kako ne bi iritirala nežnu kožu međice i rane koja zarasta. Nakon toga neophodno je da ovo područje pažljivo, ali veoma temeljno posušite sterilnom gazom i obrišete pamučnom tkaninom (gazom) sa antiseptičkim rastvorom na njoj. Preporuka je i da što je češće moguće ne prekrivate ovaj deo kako bi se što lakše i brže prirodno sušio (na primer dok se odmarate i dok ležite u krevetu). Ranu bi trebalo ispirati tropostotnim hidrogenom, a zatim povidon jodom.

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top