Ples za decu predškolskog i školskog uzrasta može se posmatrati kao način izvođenja koreografija ili improviziranog kretanja, ali i kao način lečenja socijalnih, emocionalnih, kognitivnih i fizičkih problema. Vekovima su ljudi različitih kultura koristili ples kao način izražavanja jakih emocija, lečenja bolesti, slavljenja važnih događaja, pričanja priča, kao i za održavanje i poboljšavanje socijanih odnosa. Igra obuhvata snagu pokreta u prijatnom okruženju i koristi se za promociju ličnog razvoja, zdravlja i blagostanja.
Ples je baziran na međusobnoj povezanosti tela i uma. Mnogi terapeuti smatraju da su mentalni i emocionalni problemi često zatvoreni u telu u obliku mišićne tenzije i ograničene šeme pokreta. Sa druge strane, studije su pokazale da stanje tela može uticati na stav, ponašanje i osećanja, kako pozitivno tako i negativno.
Plesni pokreti promovišu ozdravljenje na različite načine. Pokreti u okviru grupe izvode ljude iz izolacije, podstiču snažne socijalne i emocionalne veze, i, što je možda i najvažnije, generišu pozitivna osećanja proistekla iz zajedničkog angažovanja grupe. Ritmičko kretanje ublažava mišićnu napetost, smanjuje anksioznost i pojačava energiju. Spontano kretanje pomaže osobi da prepozna i veruje svojim impulsima kao i da sprovodi pokrete koje odabere. Kreativni pokreti podstiču samoizražavanje i otvaraju put novim načinima razmišljanja i činjenja.
Na čisto fizičkom nivou, igra obezbeđuje koristi vežbanja: poboljšava zdravlje, blagostanje, koordinaciju i tonus mišića. Klinički je dokazano da utiče na poboljšanje izgleda tela, mišići se zatežu a telo je elastičnije. Mladi igrači razvijaju osećaj ravnoteže i poboljšavaju koordinaciju i agilnost. Takođe, deca razvijaju svest o telu i uče pravilno držanje. Ove prednosti prevazilaze granice plesa jer pomažu napredovanje i u drugim disciplinama, kao što su sport i borilačke veštine. Kliničke studije pokazale su da fizička aktivnost pomaže deci da prevaziđu stres i da se opuste. Osim što može umanjiti strahove i anksioznost, ples može da smanjenji osećaj izolacije, pritiska, hroničnih bolova i depresije. Takođe, poboljšava cirkulaciju i rad disajnih organa. Ovo je i odličan način da pomognete svom detetu da razvije pozitivan stav o zdravlju i stalnoj fizičkoj aktivnosti. Ples se pokazao kao uspešna terapija kod adolescenata i kod psihijatrijskih bolesnika, osoba sa problemima u učenju, mentalno hendikepiranih i onima koje imaju problem sa vidom i sluhom.
Na emotivnom nivou, ples pomaže samopouzdanju, donosi radost, ali i omogućava istraživanje osećaja poput ljutnje, frustracije i gubitka, koji se često teško objašnjavaju rečima. Časovi plesa su zabavni i odličan su način da deca upoznaju nove prijatelje. Tu se razvijaju osnovne socijalne veštine kroz interakciju sa ostalim plesačima. Ples neguje i važne životne veštine poput komunikacijskih veština, discipline i pažnje. Grupne koreografije podstiču timski rad, komunikaciju, poverenje i saradnju dok u individualnom nastupu igrači prirodno pokazuju samopouzdanje i samopoštovanje a pri tom se zabavljaju.
Umetničke koristi plesa ogledaju se u rasplamsavanju dečje mašte i razvijanju i negovanju individualne kreativnosti na jedinstven način. Časovi plesa su posebno važni deci koja imaju ograničene fizičke mogućnosti i deci sa poremećajem pažnje. Oni kroz ples uspevaju da slobodno prikažu svoje emocije u okruženju koje pruža konstantnu podršku. Uključivanje dece u ples takođe ih uvodi u osnove kreativnosti, kao što su vreme, prostor, ritam i oblik.
Ples promoviše disciplinu, koordinaciju, memoriju, fleksibilnost, izdržljivost, stav i uzvišenost. Sva deca su sposobna da razumeju i ponove osnovne tehnike i plesne korake ako im se pokažu na pravi način. Rečnik koji uče tokom igre može im pomoći da se izraze kroz pokret i da to na prirodan način uključe u svoj život.
Nikad nije prerano početi sa plesom. Ako dete može da sluša i ostane fokusirano, onda nije prerano. Kako deca bivaju sve starija i ozbiljnija, čas se produžava, a broj časova nedeljno se povećava. Naravno, najvažnije je posmatrati kako reaguju jer ni jedna aktivnost koja se previše forsira od strane roditelja nije dobra za dete. Deca vole pokret, skakanje i istezanje. Nastavnici im mogu pokazati kako da pomeraju svoja mala tela na konstruktivan način a da se pri tom zabavljaju. Sve vrste plesa i pokreta mogu biti korisne, a treba istaći da deci treba pokazati vežbe dok su još sasvim mali. Iako Vam se to možda ne čini posebno važnim, ovo je ulaganje za čitav život.
Marijana Milošević Simić,
Diplomirani muzički pedagog, autor prve muzičke radionice za bebe Bim Bam , autor brojnih seminara namenjenih nastavnom osoblju,
autor više radionica namenjenih ličnom razvoju odraslih i roditelja u okviru HR Centra i MYNLP, član Upravnog odbora Belgrade Chopin Fest-a
Još sličnih tekstova pročitajte OVDE