Deca ne moraju uvek biti na prvom mestu

Opšte je poznato mišljenje svuda, a pogotovo u našem narodu da kada postaneš majka treba da se promenite drastično. Odjednom više nije društveno prihvatljivo da radiš 80% aktivnosti koje si radila pre materinstva. Spominju se žrtve, odricanja, kao u rat da ste pošli a ne postali majka, isprepadaju vas i pre nego što ste uzeli taj mali zamotuljak u ruke. Nekako je društveno prihvatljivije da budete zapušteni umesto sređeni, da sedite u kući po ceo dan umesto da malo prošetate i popričate sa ljudima, ne daj bože popijete kafu sa prijateljicom. Kakve prijateljice, to više ne postoji, pa vi ste sad majka, treba samo u dete da gledate.

Ja sam “gradska” mama pa je sve to malo blaže ali nažalost po manjim sredinama ćete naići upravo na ovako nešto. Žene koje su izgubile sebe, svoj društveni život i poremetile odnos sa mužem onog trenutka kada su postale mame. Da li je ljubav prema deci toliko velika i potrebna da sve ostalo mora trpeti zarad njih, i da li je stvarno potrebno da bude tako? Ako kažete da imate i druge potrebe pored zadovoljenja potrebe svoje dece, prekršili ste jedan od zlatnih pravila materinstva a to je deca su na prvom mestu, da li se uopšte sme izgovoriti glasno tako nešto? Kada pogledamo materinstvo i jeste borba i to velika ali ne sa lošim bitkama. To je konstanta borba sa sebe, decu, za vašu porodicu, borba da život bude ispunjen i kvalitetan i za to se vredi boriti nema sumnje. Razlika je u načinu na koji se borimo.

Ima jedna rečenica koju svi koriste šakom i kapom ali ima mnogo istine u njoj. Morate voleti sebe, da bi vas drugi voleli. Moja deca mene trebaju odmornu i srećnu. Svi smo mi robovi navika i lako se opustimo ako mislimo da nam je tako ok i da niko ne mari, ali nije tako. Stavljati prioritet u sadašnjost a ne u neko drugo vreme, sutra, ili za koji dan ili koju godinu je izuzetno važna. Ne možemo čekati da deca porastu da bi vi kao pre svega osoba sa svojim htenjima i željama uživali u životu. Imam troje dece i to male dece ali ne želim da prihvatim činjenicu da zato što su mali treba da izgledam kao da sam iz rata došla i da treba da provodim svako veče u kući jer odlazak napolje u večernje sate nije za majke. Deca gledaju kako se ophodite prema sebi. Negujući sebe na bilo koji način, deca se uče radosti života i uživanju u trenutku. Uče se da ne zapuste sebe untura i spolja iz bilo kog razloga, bitke u koje ih život uvede. Pre neki dan sam sredila nokte i stavila malo tamniju boju nego što inače stavljam. Kada je Andrej došao kući iz vrtića, dao mi je kompliment za nokte ali mu se nije svidela boja. Rekao je da sledeći put budu roze boje, to mu se sviše sviđa. Primetio je tako nešto, sitnicu i ima mišljenje o tome, deca vas primećuju. Deca vide vašu garderobu, osete miris vaše kose i vašu novu frizuru, primećuju vas više nego bilo ko drugi i upijaju vas. Zbog toga, nemojte se zapustiti, negujte sebe kao biće u celom. Ne sutra, ne kasnije, ne za par godina kada porastu, nego sada.

Kada smo suprug i ja ušli u brak sticajem okolnosti smo u toj istoj godini našeg braka postali i roditelji, tako da sam ja u skoro isto vreme postala i žena i majka. Bračni život odjednom je postao i roditeljski a da ni u onom prvom nisam uspela da se uhodam kako treba. U takvom momentu shvatite da vaš suprug zaslužuje vas kao što i vi zaslužujete njega iako imate dete. Veza između majke i deteta je neraskidiva i najača veza na svetu u to nema sumnje. Ulaganje u vezu sa svojim mužem vidim i kao ulaganje u porodicu. U vreme kada svaki peti brak završi razvodom mišljenja sam da tu vezu sa mužem ne treba da uzimamo zdravo za gotovo i da ulaganjem u to pospešujemo šanse da nam deca ostanu u porodici onakva kakva bi trebala da bude, sa oba roditelja u njoj. Nemojte me pogrešno shvatiti, ovde ne mislim na disfunkcionalne porodice od samog starta, ovde mislim na brakove nastale iz ljubavi koje funkcionisu kako treba i koje treba samo negovati. Ako to znači da potrebe deteta stavim sa strane na sat vremena i posvetim se razgovoru sa suprugom onda ću to i uraditi.

Deca ne moraju uvek biti na prvom mestu

Iskreno verujem da gledajući našu povezanost deca stvaraju jake osnove za njihove buduće veze. Naša deca uče kako će jednoga dana tretirati svoje izabranike gledajući roditelje. Ako ne vide nikakvu “komunikaciju” između mame i tate, ako ne vide da se grlite, poljubite, ako ne vide poštovanje, ako vide samo dva prolaznika kroz kuću da li im time šaljemo dobre signale?

Pored par izuzetaka, u našem krevetu nećete naći našu decu, oni imaju svoje krevete i svoje carstvo u koje uživaju, imam ga i ja sa svojim suprugom i ne smatram to pogrešnim stavom. Ne osećam krivicu kada suprug i ja odemo negde bilo to poslovno ili ne negde i pričamo o bilo čemu drugom samo ne o deci. Baka i deka, sestra, prijateljica, bilo ko ako ima da pričuva decu na par sati ne čini vas manje majkom i imate pravo na to, jer niste samo majka.

Jednoga dana će deca porasti i napustiti roditeljski dom i kada to urade želim da čestitam suprugu i sebi na dobro obavljenom “poslu” a ne da sedim sa neznancem u kući bez zvuka kao rezultat dugogodišnjeg ne stavljanja prioriteta na druge potrebe sem materinstva.

Pročitajte https://roditeljsrbija.com/dobar-brak-nije-dat-nego-zadat/

Hvala Ljubica Bildi