Razvoj novorođenčeta mora da bude nesmetan. Nikako ne bi trebalo da detetu namećete prinudne položaje, niti da ga terate u aktivnost za koju nije spremno – poput sedenja, hodanja i slično.
Svaki pokušaj ubrzavanja prirodnog ritma razvoja deteta, kako krupne i sitne motorike, tako i skeleta, može da donese više štete nego koristi.
Takvo ponašanje ne mora nužno da donese štetu, ali u određenom broju slučajeva može da ima mnogobrojne negativne posledice po dete.
Skelet novorođenčeta nije do kraja razvijen, već se taj razvoj odvija do kraja adolescencije. Skeletna struktura je na rođenju više sastavljena od hrskavice, od koje se kasnije formiraju kosti. U tom procesu dolazi do formiranja zrna okoštavanja. To je naročito bitno kod nekih većih zglobova, na primer kukova. Zato je važno da u tom periodu pogrešnim postupanjem ili požurivanjem ne nanesete eventualnu štetu razvoju skeleta.
Položaj u kojem se dete u dupku nalazi može nepovoljno da utiče na njegov razvoj. Zato se njegovo korišćenje toleriše samo u kraćim intervalima. Posle desetog meseca mora da se izbaci, jer može da dođe do skraćenja Ahilovih tetiva na nogama i dete onda ima karakterističan hod na prstima. S druge strane, dubak može da bude opasan jer omogućava da dete dopre do stvari u kući do kojih inače ne bi, poput šporeta.