Po rođenju, osim plača, bebe ponekad proizvode refleksne zvuke. Taj period traje veoma kratko, jer već sa oko tri meseca deca počinju da guču, a oko sedmog meseca počinje vrlo važan period u detetovom razvoju, a to je period brbljanja. U toku ovog perioda deca besomučno, unedogled izgovaraju besmislene slogove, na početku iste: „mamamama“, „dadadada“, a kasnije sve veći niz različitih slogova: „mede“, „patata“.
Ponekad izgleda kao da dete priča cele rečenice, ali taj govor ne sadrži realne reči. Takav govor se tehnički naziva ¨žargon¨. Pojava brbljanja i žargon govora je veoma značajna, jer su istraživanja tipične dece i dece koja iz zdravstvenih razloga nisu mogla da prođu period brbljanja pokazala da brbljanje pomaže deci da uvežbavaju oblikovanje glasova, prelazak sa jednog na drugi, oblikovanje intonacije, odnosno, direktno pomažu pojavu prvih reči. Paralelno sa brbljanjem i žargon govorom, na uzrastu od oko 9, odnosno 10 – 12 meseci razvijaju se prve prave reči.
Pre pojave reči i paralelno sa pojavom prvih reči, deca razvijaju neverbalnu komunikaciju sa svojom okolinom. Deca nikada nisu pasivni gledaoci. Setimo se samo situacija kada nam dete prilazi sa igračkom, ili situacija kada dobije neku novu igračku. Ono uzima igračku, pažljivo je posmatra, pa onda nas, pa opet tu igračku, zatim nam je pruža ili je diže sve vreme gledajući u nas. Ima se utisak kao da želi nešto da nam saopšti. Ova situacija kada dete uspostavlja kontakt sa nama povodom nekog interesantnog događaja, naziva se »zajednička pažnja«.
Između 8 i 14 meseci deca počinju da izvode gestove i to: davanje, pokazivanje predmeta i dohvatanje, a kasnije i pokazivanje prstom. Dokazano je da je neverbalna komunikacija uopšte, a naročito zajednička pažnja, veoma važna za uspostavljanje govora. Zbog toga, ako roditelji primete da je njihovo dete suviše povučeno, ne uspostavlja zajedničku pažnju, ne koristi i ne razvija gestove sa godinu dana, pa i ranije, treba da se jave logopedu koji treba zajedno sa njima da utvrdi eventualne razloge i, shodno tome, da na vreme počne sa radom na stimulaciji razvoja komunikacije deteta sa okolinom.
Drugi značajan pokazatelj razvoja govora je pojava i razvoj prvih reči. Prve reči, kako smo već napisali, javljaju se uglavnom u periodu između 10 i 12 meseci života deteta. Prve reči koje deca izgovaraju su imenice. Istraživači su utvrdili da se na osnovu toga kako usvajaju jezik mogu izdvojiti dve grupe dece, deca holističari i deca analitičari.
Deca holističari počinju da govore tako što izgovaraju veće fraze. Ima se utisak da izgovaraju cele rečenice. Njihov govor je zbog toga uglavnom veoma nerazumljiv. Izgleda kao da su izmislili sopstveni govor.
Deca analitičari, naprotiv, govore pojedinačne reči i one su uglavnom razumljive. Ova deca usvajaju govor usporenije, ali na način koji je razumljiv i za širu okolinu, a ne samo za roditelje.
Bez obzira kom tipu pripadaju, deca veoma dugo uče prve reči. Na samom početku usvajaju od tri do pet reči mesečno, a potom malo brže, oko pet do osam. Međutim, najveći procenat dece do 24 meseca uspe da usvoji 50-100 reči i prelazi na stadijum usvajanja prvih rečenica.
Treći važan znak je da roditelji obrate pažnju na to da li je njihovo dete uspelo do 24 meseca da usvoji vokabular od 50-100 reči, jer ako dete na uzrastu od dve godine može da izgovori manje od 50 reči i ne može da izgovori nijedan spoj dve reči, to onda znači da dete iz nekog razloga počinje ozbiljnije da zaostaje u usvajanju govora. Ovo se naročito odnosi na devojčice. Naime, utvrđeno je da većina dečaka koji kasne u početnom progovaranju ipak uspeju u narednih godinu dana da nadoknade ovaj zaostatak, a zatim vremenom nastavljaju sa razvojem govora, dok je kod devojčica ovo početno zaostajanje znak dubljih problema. No, bez obzira da li je reč o dečacima ili devojčicama, roditelj treba da obrati pažnju na to, da ako njegovo dete sa dve godine izgovara manje od 50 reči, onda je veoma važno da se obrati logopedu.