Koliko nam je poznata očinska briga o deci?

Koliko nam je poznata očinska briga o deci?

Muškarci pokazuju svoju ljubav i privrženost prema deci na potpuno drugačiji način nego što to čine žene. Očinska briga prema deci se manifestuje na potpuno drugačiji način, ali koliko se o tome priča i koliko o tome znamo?

Stručnjaci iz oblasti razvojne psihologije bavili su se pitanjem – šta očevi zaista rade kada je u pitanju briga o deci? Na koji način oni doprinose odgajanju dece? Veoma detaljne studije na ovu temu pokazale su mnogo različitih rezultata, a Mihael Lamb, psiholog sa Nacionalnaog instituta za mentalno zdravlje, proučavao je biološke odgovore muškaraca na prizore uplakane dece – i upoređivao ih je sa reakcijama žena. Profesor Lamb je došao do zaključka da su reakcije kao što su ubrzano disanje i opšta aktivacija emocija podjednaka i kod žena i kod muškaraca i da u ovom slučaju ne postoje gotovo nikakve razlike između polova.

Posmatrajući roditelje sa svojim prvim detetom, profesori Park i Savin želeli su da ispitaju kakva je uloga oca u podizanju prvog deteta. Oni su otkrili da su očevi jednako uspešni prilikom hranjenja dece i da imaju potpuno iste instinkte kada je ovaj proces u pitanju. Dalje njihovo istraživanje obuhvatalo je taktilni odnosno očeva sa decom i tu su prepoznali očiglednu razliku. Naime, majke najčešće podižu decu na miran način koji se uvek ponavalja i predstavlja ustaljen ritam. Očevi, s druge strane, više vole da aktiviraju svoju decu, da se igraju na nešto energičniji način i da ih drugačije stimulišu na reagovanje pre nego što ih uzmu u naručje.

Prilagođavanje očeva na dete

Odnos očeva i dece vremeno se razvija u potpuno drugačiji od onog koji deca imaju sa svojim majkama. Sve to počinje u vrlo ranom periodu upravo zbog načina na koji se očevi postavljaju i kako se ophode prema deci. Osim energičnijeg i aktivnijeg taktilnog odnosa, očevi imaju i druge principe koje ispoljavaju najčešće potpuno spontano, bez ikakvih namera. Zanimljivo je to da su upravo ovi principi zajednički mnogim očevima – koji međusobno nemaju apsolutno nikakve veze.

Naime, može se primetiti kako mladi očevi, odnosno očevi sa svojim prvim detetom razgovaraju uvek blago višim tonom od svog prirodnog glasa. Iako nemaju završen medicinski fakultet ili nisu profesionalni psiholozi i pedagozi, očevi se insintkivno na ovaj način obraćaju svojoj deci. Kada biste ih pitali zašto to rade – mnogi ne bi imali odgovor dok bi drugi možda rekli da su primetili kako se to bebama dopada. Nauka je na to odgovorila jednostavnim dokazima da novorođenčad bolje reaguju na visoki nego na niski ton verbalne simulacije. Majke sa ovim najčešće nikad ne moraju da se susreću jer je prirodno ženski glas često dosta viši od muškog, što pokazuje kolike su predispozicije očeva kada je u pitanju nega i briga prema deci.

U seriji studija koju su sproveli Biler i Meredit, a koja se bavila načinom interakcije majke i očeva prema svojoj deci, pokazalo se da muškarci često postiču znatiželju svoje dece i imaju bolje načine da ih ohrabre da budu kreativni, snalažljivi i radnoznali. Pored toga, ove studije su pokazale i da majke takođe podstiču istraživanje, ipak imaju nešto konzervativniji pristup deci, ali da one imaju bolje principe kada je u pitanju pomaganje detetu u prevazilaženju prepreka i rešavanju problema.

Uloga očeva u brizi prema detetu

Upravo zato što očevo telo, za razliku od majčinog, ne igra nikakvu ulogu u prenatalnom rastu i porodu, kao i kasnijoj prehrani deteta, priroda kao da je pronašla način da se to nadoknadi – u kasnijem periodu detetovog razvijanja. Naime, očevi češće uživaju u fizičkim aktivnostima sa svojom decom, kako pre nego što oni prohodaju, tako i kasnije (pogotovo). Nije retkost da upravo muškarci daju više značaja na ovakvim aktivnostima sa decom nego što to čine žene u kasnijem periodu života, što i deca mogu da osete – uvek očekujući više zainteresovanosti za fizičke aktivnosti od oca nego od majke.

Uloga očeva u brizi prema detetu očigledna je od samom rođenja deteta. Beba stara osam nedelja već može da razlikuje pojavu oca od majke i na njih reaguje potpuno drugačije. Istraživanja su pokazala da kada bebe očekuju majku da ih podigne iz kreveca one se umire, uspori se rad srca i disanje, te napola sklope oči, kao da se pripremaju za spavanje. Nasuprot tome, kada bebe očekuju da ih prihvati otac – prvo im se ubrza rad srca i disanje, a na prvi očev dodir reaguju tako što rašire oči i što mogu jače rukama uhvate ramena oca.

Kada se već u ranom periodu bebe može razaznati drugačija reakcija prema mami i tati – to pokazuje da je uloga oca, kao i uloga majke, vrlo bitna za razvoj deteta. Prefinjene razlike u načinu igranja, načinu na koji brinu o svom detetu, kako se verbalno i neverbalno njima obraćaju samo pokazuje posebnost i jedinstvenost oba roditelja i njihovu nezamenljivu ulogu u životu deteta.