Ugodite sebi, ne svetu

Da li vam je bitno šta drugi misle o vama ili se uopšte ne obazirete na mišljenje okoline? I dok je nekima svejedno, druge pogađa i najmanji komentar na njihov račun.

Ipak, hteli mi to da priznamo ili ne, većina nas ima potrebu da ostavi što bolji utisak na okolinu. Postavlja se pitanje, međutim, čije su kritike važne, ko su ljudi nad čijim sugestijama treba da se zamislimo? Ko uopšte ima “pravo” da nas vrednuje i ocenjuje? I da li ima smisla pokušavati da se udovolji “svetu”?

– Potreba da drugi o nama misle pozitivno povezuje se sa prihvatanjem, bliskošću, povezanošću, ali i sa osećajem lične vrednosti. Često dopadanje drugima stvara iluziju da smo bolji nego što jesmo, što je u redu sve dok nas briga o tome ne dovede u poziciju zavisnika od tuđeg mišljenja. Tada prebacujemo odgovornost na druge i njih krivimo za neuspehe, objašnjava za “Život plus” Ljubica Bogetić, psihoterapeut.

Zavisnici od tuđeg mišljenja

Naša sagovornica kaže da u “zamku” najlakše upadaju nesigurni, ljudi sa manjkom samopouzdanja, koji na onovu toga kako ih drugi vrednuju, vrednuju i sami sebe.

– Kako ne biste postali “zavisnici” od tuđeg mišljenja, važno je da shvatite da ste samo vi odgovorni za to kako se osećate. Mišljenja ljudi koje cenite treba da prihvatite, da ne odbacujete dobronamerne sugestije, ali svest o sebi je lična stvar. Sami morate da je izgradite i ne pristanete da budete “zarobljenik” tuđeg mišljenja. Oni koji to uspeju žive onako kako žele i spremni su da preuzmu odgovornost za svoje životne izbore, a sasvim je normalno da će se to nekome svideti, nekome ne. Nikada nemojte pokušavati da vas svi prihvate, jer jednostavno nije realno da se svima dopadate.

Želja za sviđanjem drugima datira još iz detinjstva. Jedan od najvećih strahova kod male dece je strah od toga da će se roditeljima nešto desiti, da će se odvojiti od njih, da će ostati sami. U osnovi straha od odbacivanja je uverenje da nisu dovoljno dobra, da ne vrede dovoljno i da su kriva jer ih drugi odbacuju, zbog čega se javlja loša svest o sebi, nesigurnost, osećaj bezvrednosti, manjak samopouzdanja. Kada roditelji detetu pokazuju da im se neko ponašanje sviđa, ono usvaja te poruke i tako gradi svest o sebi.

Zato nikada ne kritikujte dete, već samo njegovo ponašanje. Objasnite mu da je vredno i da ga volite čak i kada je bezobrazno i da loše ponašanje ne znači da je i ono loše, savetuje naša sagovornica.

KONSTRUKTIVNI KONFLIKT

Kada nas kritikuju osobe do čijeg mišljenja nam je stalo, često se uvredimo ili nam “proradi” sujeta, jer što nam je osoba važnija, i njeno mišljenje nam je važnije. Onaj ko upućuje kritiku treba da zna kako da je uputi, a onaj ko je prima, kako da je prihvati. Na taj način stičemo socijalnu i emocionalnu pismenost, tako da dobronamernu kritiku nećemo doživeti kao atak. Onaj ko upućuje kritiku mora da kritikuje ponašanje osobe, a ne njenu ličnost. Naša sagovornica kaže: – Onaj ko prima kritiku mora da shvati da ona je dobronamerna, da je to apel na promenu ponašanja, a ne atak na njegovu ličnost. Nekada bliski ljudi mnogo bolje od nas samih mogu da procene da nešto ne radimo kako treba ili da preterujemo u reakcijama. To je taj konstruktivni konflikt koji dovodi do pozitivnih promena. To je upravo i zona u kojoj najviše “rastemo”, razvijamo svoje potencijale i postajemo bolje osobe.

Socijalna maska

Možda najvažnija “lekcija” koju treba da naučite, ističe naša sagovornica, jeste da to što se nekome ne sviđate ili što vas neko ne voli, ne znači da ne vredite. Kada jednom razrešite tu dilemu, sve je mnogo lakše.

Ipak, većina ima svoj javni i intimni deo ličnosti, a “socijalna maska” koju nosimo u javnosti, odnosno imidž, mnogima služi kao zaštita.

– Pred ljudima sa kojima smo bliski, otvoreno pokazujemo emocije, razgovaramo o sebi i svojim planovima, uspesima, neuspesima, strahovima, dok osobama sa kojima nismo bliski ne otkrivamo previše. Zato je normalno da svi imamo neku vrstu “socijalne maske”. Ako je tuđe mišljenje o nama bazirano na osnovu nje, tada slika nije realna. Upravo zbog toga su nam važna mišljenja samo posebnih ljudi u našim životima, onih koji nas suštinski poznaju, pa su kritike upućene od njih jedino što treba da nas natera da se zamislimo. Odnosom poverenja i ljubavi važne osobe u našim životima stiču “pravo” da nas kritikuju i procenjuju – kaže naša sagovornica.

Što nam je neko važniji ili veći autoritet, to nam je njegovo mišljenje značajnije. Takođe, mnogo će nas više povrediti ako nas odbace osobe za koje smo bili emotivno vezani ili o kojima imamo visoko mišljenje.

– Potrebno je da razdvojimo mišljenje drugih od osećanja lične vrednosti, a drugi deo rada na sebi podrazumeva da naučimo da tolerišemo neprijatna osećanja u koja svakako spada i osećaj odbačenosti ili neprihvatanja. Dakle, mišljenje drugih je važno, ali samo kada su ti drugi važni vama – kaže naša sagovornica.

 

 

autor: VVizvor: Novosti