Ekonomski položaj žena u Srbiji

Žena može da prihvati nezaposlenost i besplatni rad u kući.
Naizgled “bezbedan” teren poznatog okruženja u kom nema iznenađenja, nema svakodnevnog stresa odlaska na posao ali nema ni šansi ili su te šanse minimizirane da pronađe adekvatno radno mesto. Vremenom ova pozicija postaje nepodnošljiva, neretko praćena nipodaštavanjem bliže i dalje okoline i sukcesivno vodi ka marginalizovanju što se opet odražava na žensko zdravlje i gubitak samopoštovanja.

Drugo, žena može da se odluči za veliku šverc torbu preko ramena i kartonsku kutiju. Da “obeleži” svoju teritoriju u nekom uličnom budžaku, te tako započne svoj “sivi” biznis, za koji je potpuno nebitno posedovanje nižeg, srednjeg ili visokog obrazovanja, strahujući neprestano od inspekcije ili “konkurencije”. Nema radnog vremena ni šefa nad glavom. Radi bez obzira na vremenske prilike, takođe narušava svoje fizičko i mentalno zdravlje ali joj pruža mogućnost kakvog-takvog izdržavanja porodice.

Žena ponekad može da ima još jedan izbor a to je prostituisanje, (o čemu se načelno ne govori a sve prisutno je i nasleđeno iz prethodnog vremena), zarad ostanka na radnom mestu ili upošljavanja.

Pri tom, ako žena radi, “pristaje” na nemogućnost vertikalnog napredovanja, na neplaćeni prekovremeni rad, na mobing i seksualno uznemiravanje, na nejasne zadatke koji jesu ili nisu u opisu radnog mesta, na neplaćene doprinose i poreze, na mogućnost otkaza bez ikakvih garantovanih prava, najava ili objašnjenja. Nedvosmisleno je da se ovde radi o najvećim tranzicionim gubitnicima i da su to upravo žene!

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, u posebno neravnopravnom položaju su samohrane majke, starije radnice otpuštene kao višak radne snage, nezaposlene ili mlađe žene, Romkinje, žene sa invaliditetom. Podsećanja radi, ekonomske sankcije (1992.-1995.), su nepovratno pogoršale položaj i standard ljudi u Srbiji, pri čemu su žene posebno pogođene.

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8 9