Novi Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom

Novi Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom povećaće siromaštvo već siromašnih porodica

Član 25. Dečiji dodatak
Argumentacija vezana za uslove državljanstva i prebivališta za ostvarivanje prava na dečiji dodatak je ista kao i kod člana 21. Smatramo da Radna grupa treba da razmotri mogućnosti ostvarivanja prava na dečiji dodatak kada je dete rođeno u Republici Srbiji, u situaciji kada su jedan ili oba roditelja apatridi ili lica bez prijavljenog prebivališta, a faktički žive na teritoriji Republike Srbije.
Iako smo u odnosu na stavove 7 i 11 istog člana koji propisuju da dečiji dodatak pripada deci koja žive, školuju se i redovno pohađaju nastavu na teritoriji Republike Srbije i da će nadležni organ krajem svakog tromesečja proveravati redovnost pohađanja nastave, dale opšte komentare u uvodnom delu, ponovićemo ih zbog toga što smatramo da je ovo veoma bitno pitanje.
Uslovljavanje dečijeg dodatka od simboličnih 2.660,00 din. detetovim redovnim pohađanjem škole predstavlja sistemsku diskriminaciju siromašne dece koja žive u biološkim porodicama, posebno ako se ima u vidu da vaše Ministarstvo propisuje da je naknada za troškove deteta koje se nalazi u hraniteljstvu 16.000,00 din.
Podsećamo da su organi starateljstva u Srbiji izmeštali decu u hraniteljske porodice iz socio-materijalnih razloga zbog toga što na drugi način ta deca nisu mogla da pohađaju osnovnu i srednju školu, ili zbog toga što samohrana majka ne može da se brine o novorođenim blizancima pored već sedmoro starije dece.
.
Potpuno je nerealno očekivati od siromašnih roditelja da dete prehrane sa 2.660,00 din. mesečno, i da to dete najčešće gladno i nedovoljno dobro obučeno ide u školu, gde će onda dodatno biti izloženo diskriminaciji i posmehivanju ostale dece i nastavnika.

Novi Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom

Suma od 2.660,00 din. ne može da podmiri ni mesečni trošak obroka u školi, a kamoli kupovinu odeće i obuće, knjiga, sveski za školu i školskog pribora, ili putne troškove za decu iz sela i udaljenih krajeva. Nacrt Zakona ne uvažava da potrebe dece različitog uzrasta nisu jednake i da dete od npr. 3 godine roditelje košta manje nego dete od npr. 15 godina. Istovremeno, socijalna stigma siromašnog deteta starijeg uzrasta je veća, što ga i direktno i indirektno udaljava od školovanja.

Podsećamo da je Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, prilikom razmatranja Drugog i trećeg periodičnog izveštaja, konstatovao u paragrafu 28 da je malo upisanih Romkinja i Roma na osnovnom i srednjem nivou obrazovanja i da je niska stopa završenosti, što je izraženije među devojčicama, te u
par. 29. preporučuje Republici Srbiji da podigne svest o značaju obrazovanja kao ljudskog prava i kao osnove za osnaživanje žena i devojaka, i tom cilju, zahteva od Potpisnice da: (a) Podstiče upis romske dece i njihovo pohađanje nastave, posebno devojčica, na osnovnom i srednjem nivou obrazovanja u redovnim školama, i ukloni sve prepreke, uključujući finansijske, u dostupnosti obrazovanja.

Istu preporuku je imao i Komitet Ujedinjenih nacija o pravima deteta prilikom razmatranja inicijalnog izveštaja, koji je u par. 26 naveo da Komitet preporučuje Potpisnici da preduzme efektivne mere kako bi favorizovala decu koja pripadaju ranjivim grupama i da im omogući da stvarno uživaju pravo na potpunu dostupnost obrazovanja i svih drugih prava.

Da se ne shvati pogrešno, Autonomni ženski centar se zalaže za to da sva deca treba da završe najmanje osnovnu školu. Ali ovo Ministarstvo ni na koji način ne podržava siromašnu decu i njihove roditelje u tome da siromašna deca, ravnopravno sa ostalom decom, pohađaju školu. Ministarstvo prosvete im obezeđuje besplatne udžbenike i iz
budžeta lokalnih samouprava se izdvajaju skromna sredstva u vidu jednokratnih davanja pred polazak u školu. I to je sve.

Stoga smatramo da su ovo Ministarstvo i Radna grupa trebali kao posebnu privremenu meru da uvedu motivaciju siromašnih roditelja da svoju decu šalju što duže u školu (kako bi minimalno završila osmogodišnje obavezno školovanje), na taj način što bi uveli povećan iznos dečijeg dodatka za decu koja redovno pohađaju nastavu. Na
žalost uvedena je samo odredba koja će dovesti do toga da siromašna deca, koja pripadaju najranjinivijoj grupi dece u Srbiji, postanu još siromašnija i još ranjivija.