rana rezervacija jesen 2019
Naslovna » Beba » Dojenje » Zabrinutost oko količine mleka

Zabrinutost oko količine mleka

zabrinutost-oko-kolicine-mleka

Ukoliko majke počinju avanturu zvanu dojenje sa određenim predrasudama o načinu dojenja, preciznije o tome koliko često treba dojiti bebu i koliko podoji moraju da traju, jako lako se nađu u problemu zvanom „ Imam li dovoljno mleka?“.

Bebine navike u sisanju su različite tako da ritam koji je jednoj bebi odgovarajući može da bude potpuno neodgovarajući za drugu. Količina mleka koju majka stvara zavisi od učestalosti podoja i efikasnosti kojom beba sisa.

Ukoliko beba kvalitetno sisa to sisanje će izazvati reakciju u maminom telu tj hipofiza će početi da ispušta dva hormona, oksitocin i prolaktin. Prolaktin je hormon koji utiče na stvaranje mleka. Što beba češće i efikasnije sisa više prolaktina se ispušta u organizam i dojke više mleka stvaraju. Ukoliko beba ima potrebu za većom količinom mleka od one koju dobija moraće ili češće da sisa ili efikasnije da bi stimulisala stvaranje veće količine mleka. Drugi hormon, oksitocin, utiče na kontrakcije u samim dojkama tako sto gura mleko iz mlečnih ćelija, kroz mlečne kanale, bradavicu do bebinih usta. Ovaj proces se obično naziva Let down refleks ili refleks ispuštanja mleka.

Proizvodnja mleka je usko povezana sa pravilom ponude i potražnje. U početku mamino telo nezna koliko mleka je potrebno bebi tako da mleka uglavnok ima u izobilju i dojke su pune a često i prepune. Čestim podojima – bar 8-12 podoja u 24 sata – telo će dobiti odgovarajuču poruku koliko to mleka stvarno treba njenoj bebi. Počeće da stvara onoliko mleka koliko je bebi potrebno. Česti ali kraći podoji (bar 20-30 minuta za male bebice) stvaraju i održavaju zalihu mleka mnogo efikasnije nego ređi ali duži podoji.

Ukoliko je majka zabrinuta za količinu mleka koju beba unosi u svoj organizam najbolje je da obrati pažnju na bebine mokre pelene. U toku prvih par dana po rođenju, dok još uvek dobija samo kolostrum, beba će upiškiti svega jednu do dve pelene. Od trenutka kada mami nadođe mleko beba bi trebalo da ima 6-8 mokrih pamučnih pelena ili 5-6 pelena za jednokratnu upotrebu dnevno (24 sata).

Ukoliko majka nemože da proceni kako izgleda „mokra pelena“ onda je najbolje da uzme pelenu i da u nju sipa 3-4 supene kašike vode. Na ovaj način je najlakše videti kako izgleda pelena u koju je beba piškila jednom.

Posle navršene šeste nedelje broj mokrih pelena može da se smanji na 5-6 mokrih platnenih pelena ili 4-5 pelena za jednokratnu upotrebu ali će se njihova težina tj količina urina koju beba ispiški povećati. Do ovoga dolazi zato što bebina bešika raste i sposobna je da zadrži nešto veću količinu urina u sebi pre nego što ga beba izbaci. U bilo kom uzrastu urin bi trebao da bude svetle boje i blagog mirisa.

U prvih nekoliko dana po rođenju bebina stolica (kaka) je tamne boje i zove se mekonijum. Ovo je stolica koja se skupljala u bebinom telu još dok je bila u maminom stomaku. Kolostrum je prirodni laksativ i on pomaže bebi da lakše izbaci mekonijum. U toku prvih 24-48 sati od nadolaska mleka (ne od porođaja) u maminim dojkama bebine stolice će promeniti boju i sastav. Kada se konačno izbaci sav mekonijum bebina stolica će biti bez oblika, gustine recimo kao kašica od graška, a boja će joj biti žuta – žuto zlatna – ili delimično zelena. Poneka stolica zelene boje je takođe normalna pojava. Miris bi trebao da je blag i da nije neprijatan.

Stolica postaje učestalija kako se bebi vraća izgubljena kilaža posle porođaja i kako počinje da napreduje. Većina beba će imati 2-5 stolica za 24 časa. Mnoge bebe zadržavaju ovaj ritam sve dok su isklučivo dojene. Ukoliko je stolica mala tek da umaže pelenu onda će ih biti više u toku dana. Kada je stolica obimna onda je dovoljna i jedna stolica u nekoliko dana. Ovo je uobičajna pojava kod beba starijih od šest nedelja. Ukoliko je broj stolica odnosno njihova količina manja od već opisane potrebno je da se obrati pažnja na broj podoja, broj mokrih pelena u toku 24 sata i napredovanje bebe. Moguće je da neka beba varira od uobičajnog ritma pražnjenja creva ali je takođe obavezno da se obrati pažnja na to da li beba dobija dovoljan broj podoja, da li sisa efikasno i da li dobija dovoljnu količinu zadnjeg kaloričnog mleka, koje je bogato kalorijama.

Mnoge bebe zadržavaju ovakav ritam pražnjenja creva sve dok su isključivo dojene. Sporiji ritam pražnjenja creva može da bude sasvim normalan kod starijih isključivo dojenjih beba. Neke od njih imaju stolicu svega jednom u sedam dana bez znakova konstipacije (zatvora) (kao što su suva i tvrda stolica).

Neke majke primećuju da im količina mleka u dojkama varira u toku dana. Uglavnom su im dojke punije u prepodnevnim satima, a manje pune u poslepodnevnim i večernjim satima. U ovakvim slučajevima češci podoji u popodnevnim i večernjim satima će stimulisati stvaranje veće količine mleka koja je bebi potrebna.

Zabrinutost oko količine mleka…>>

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Odgovorite

Scroll To Top