Trombofilija predstavlja skup naslednih i nenaslednih poremećaja koji mogu dovesti do zgrušavanja krvi. Ne može se definisati kao bolest, ali na pojavu trombofilije mogu uticati kako genetski preduslovi, tako i mnogi spolji uticaji, kao što su stil života, starosna dob, ali i trudnoća.
Naučinici su uspeli da utvrde da se u drugom stanju povećava sklonost zgrušavanja krvi, a da je rizik od venske tromboembolije za četiri do 10 puta veći u trudnoći nego kod žena koje nisu trudne. Upravo zato bi trudice, pogotovo one sa genetskom predispozicijiom ili sa stečenom sklonosti ka trombofiliji, trebalo da povedu računa – jer se najveći rizik javlja upravo u prvih šest nedelja nakon porođaja.
Krvni ugrušak, nastao zgrušavanjem krvi, može dovesti do začepljenja krvnog suda (tromboze) te se trombofilija manifestuje jedinstvenom ili ponovljenom venskom/arterijskom trombozom. Najtipičniji oblik manifestovanja trombofilije je otok, bol i crvenilo zbog tromboze dubokih vena na donjim ekstremitetima.
Zašto se tokom trudnoće javlja trombofilija?
Čak i u slučajevima sasvim uredne i zdrave trudnoće, zbog promena u telu dolazi i do nastanka određenih uzroka zgrušavanja krvi, te sklonosti trombozi u venama, arterijama i malim krvnim sudovima. Upravo zbog promena u telu dolazi i do otpornosti na elemente koji inače sprečavaju zgrušavanje krvi, kao što je protein C i S, a povećava se broj uzročnika zgrušavanja, kao što su fibrinogen. Osim toga, usporeniji protok krvi tokom trudnoće takođe je pogodan za trombozu.
Faktori rizika i uzroci nastanka trombofilije
Postoji urođena i stečena trombofilija, a među dodatnim faktorima rizika za nastanak tromboze posebno se izdvajaju – starija životna dob, pol, gojaznost, pušenje, različiti operativni zahvati tokom života, duže stanje mirovanja, šećerna bolest, povišen holesterol, korišćenje hormonskih kontraceptiva, povišen nivo estrogena, maligne bolesti, trudnoća i period posle porođaja.
Trombofilija je veoma rizična za trudnoću jer zbog pojave poremećaja zgrušavanja krvi može doći do preeklamsije, prevremenog porođaja, intrauterne smrti ploda, ponovljenih pobačaja ili zastoja rasta ploda u stomaku.
Šta je nasledna, a šta stečena trombofilija?
Nasledna trombofilija se deli na niskorizične i visoko rizične. Niskorizične nasledne trombofilije su heterozigotnost za FV Leiden, heterozigotnost za protrombin, nedostatak proteina C ili proteina S. Visokorizične nasledne trombofilije su nedostatak antitrombina.
Stečena trombofilija nastaje kod trudnica (odnosno žena) sa nekom od autoimunih bolesti, koo što je sistematski lupus eritematodes (SLE), kod žena koje imaju hemolitičke anemije, trombocitopenije, žene sa koronarnom srčanom bolesti, endokrinološkom bolesti, dok trombofiliju mogu izazvati i hormonske kontracepcije ii hormonska lečenja, različita oboljenja jetre, tumori, sepsa i nefrotički sindom.
Dijagnoza, prevencija i lečenje trombofilije
Do dijagnoze trombofilije dolazi se obavljanjem niza testova, među kojima su kompletna krvna slika, osnovne biohemijske analize i koagulacioni testovi, ali i testovi rezistencije na aktivirani protein C, aktivnost antitrombina i slično. Važno je u obzir uzeti i dokaze o ranijem zdravstvenom stanju i trombozama u porodici kako bi se došlo do ispravnog zaključka.
S obzirom na to da trombofilija ne može da se leči, najbolje je razmatrati postupke prevencije ovog poremećaja. Primenom lekova protiv zgrušavanja krvi može se lečiti tromboza i to nakon prvog napada tromboze. U zavisnosti od rizika za ponavljanje tromboze i drugih faktora određuje se i antikoagulantna terapija koja traje više meseci.
Poseban slučaj su trudnice sa trombofilijom koje su jednom ili više puta imale trombozu, kada je neophodno primenjivati profilaktičku dozu heparina tokom cele trudnoće i u najrizičnijem periodu nakon porođaja (prvih 6 nedelja).
Pacijenti koji nisu imali napade tromboze ne bi trebalo da budu podvrgnuti antikoagulatornoj terapiji sem u slučaju rizika od ponovne tromboze.
Još sličnih tekstova pročitajte OVDE