Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

ZAŠTITA OD DISKRIMINACIJE

Narodna skupština usvojila je Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 33/06) 17. aprila 2006. godine.
To je bio prvi anti-diskriminacijski propis usvojen u regionu. Narodna skupština usvojila je u martu 2009. godine i krovni Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br. 22/09).

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom uređuje:

opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti,
posebni slučajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom,
postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji
mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom
sankcije za one koji izvrše određene akte diskriminacije

Zakon zabranjuje:

Neposrednu diskriminaciju
Posrednu diskriminaciju
Povredu načela jednakih prava i obaveza

Zakon garantuje zaštitu osobama koje su prijavile slučajeve diskriminacije, planiraju ili su podnele tužbe zbog diskriminacije ili će svedočiti u postupku pokrenutom zbog diskriminacije.

Zakon takođe propisuje posebno teške slučajeve diskriminacije i predviđa da mere koje se preduzimaju u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, članova njihovih porodica i udruženja osoba sa invaliditetom, kojima se pruža posebna podrška, neophodna za uživanje i ostvarivanje njihovih prava pod istim uslovima pod kojima ih uživaju i ostvaruju drugi.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđa posebne slučajeve diskriminacije u sledećim oblastima života:

Postupak pred organima javne vlasti (član 11)
Članstvo u udruženjima (član 12)
Pristup objektima, površinama i uslugama (članovi 13 – 16)97
Zdravstvena zaštita (član 17)
Obrazovanje (članovi 18 – 20)
Zapošljavanje i radni odnosi (članovi 21 – 26)
Pristup javnom prevozu (članovi 27 – 29)
Bračni i porodični odnosi (član 30)

Zakon zabranjuje i diskriminaciju organizacija osoba sa invaliditetom.
Zakon predviđa i mere za podsticanje socijalne uključenosti i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Ove mere pisane su po uzoru na Standardna pravila Ujedinjenih nacija za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom.
Zakon propisuje postupak sudske zaštite u slučajevima diskriminacije na osnovu invaliditeta.

Tužbom se može tražiti:

zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije;
izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja;
utvrđenje da je tuženi prema tužiocu diskriminatorski postupao;
naknada materijalne i nematerijalne štete.

Opšti Zakon o zabrani diskriminacije («Sl. Glasnik RS», br. 22/09) predviđa da tužbu zbog diskriminacije na osnovu invalidnosti pored osobe sa invaliditetom i njenog zakonskog zastupnika mogu podneti i organizacije osoba sa invaliditetom u ime svog člana. Shodno Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, član domaćinstva osobe sa invaliditetom koji joj bez naknade asistira u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti, koji je zbog toga bio diskriminisan u oblasti zapošljavanja i radnih odnosa takođe može podneti tužbu zbog diskriminacije na osnovu invalidnosti u toj oblasti.

Zakon o zabrani diskriminacije predviđa da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života (član 26).
Na kraju, važno je napomenuti da neki zakoni koji regulišu određena prava osoba sa invaliditetom još nisu harmonizovani sa relevantnim međunarodnim propisima, naročito sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija i pravom Evropske Unije.

Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom će posebno raditi na tome i pokretaće procese za uklanjanje svih prepreka kako bi se i fizička i socijalna sredina učinila pristupačnim osobama sa invaliditetom i postigla njihova potpuna integracija u svim segmentima života.