Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

DECA I MLADI SA INTELEKTUALNIM TEŠKOĆAMA:

1. jedan stručni radnik ili jedan stručni saradnik na 15 korisnika;
2. jedan negovatelj na deset korisnika sa utvrđenim I i II stepenom podrške.

Minimalni broj stručnih radnika, stručnih saradnika i saradnika neposredno angažovanih u radu sa odraslim i starijim licima na domskom smeštaju, određuje se na sledeći način:

1. odrasla lica sa intelektualnim teškoćama i duševno obolela:
   1. jedan stručni radnik ili jedan stručni saradnik na 25 korisnika;
   2. jedan negovatelj na deset korisnika sa utvrđenim I i II stepenom podrške;
   3. jedan instruktor po radionici.
2. odrasla lica sa telesnim invaliditetom:
   1. jedan stručni radnik ili jedan stručni saradnik na 40 korisnika;
   2. jedan negovatelj na deset korisnika sa utvrđenim I i II stepenom podrške;
   3. jedan instruktor po radionici.

Pravilnik definiše posebne minimalne stukturalne standarde za male domske zajednice za decu i mlade sa III i IV stepenom podrške:
U objektu, odnosno stambenoj jedinici smešteno je do desetoro dece. U jednoj sobi smešteno je najviše troje korisnika. Po korisniku se obezbeđuje najmanje 12 m² stambenog prostora. Objekat, odnosno stambena jedinica sastoji se od: dnevnog boravka, kuhinje i odvojenih soba za dečake i devojčice.

Umivaonik, tuš i toalet obezbeđuju se za pet korisnika u objektima, odnosno stambenim jedinicama u kojima su smešteni. Sobe, dnevni boravak, kuhinja i toalet svakodnevno se čiste uz učešće korisnika.

Minimalni broj stručnih radnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u radu sa korisnicima određuje se na sledeći način:

1. u dnevnoj smeni pet stručnih radnika ili stručnih saradnika na dve male domske zajednice.
2. u noćnoj smeni jedan stručni radnik ili stručni saradnik na dve male domske zajednice.24

Pravilnik definiše posebne minimalne stukturalne standarde za male domske zajednice za decu i mlade sa I i II stepenom podrške:
U maloj domskoj zajednici može biti smešteno najviše 12 korisnika. U jednoj sobi smeštena su najviše tri korisnika. Prilikom raspoređivanja korisnika po sobama vodi se računa o individualnim karakteristikama i potrebama korisnika. Sobe su opremljene ležajevima i garderobnim delom za svakog korisnika. Za korisnike sa otežanim kretanjem iznad kreveta ugrađene su hvataljke.

Za korisnike sa otežanim kretanjem obezbeđena je oprema koja omogućava serviranje obroka u krevetu. Za korisnike sa otežanim kretanjem obezbeđeni su paravani prilikom pružanja nege i održavanja lične higijene. Pružalac usluge obezbeđuje prostoriju za realizaciju edukativnih i radno-okupacionih aktivnosti, priborom, opremom i didaktičkim i radnim materijalom u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika.

Umivaonik, tuš i toalet obezbeđeni su za šest korisnika. Prostorije za održavanje lične higijene odvojene su za lica muškog i ženskog pola.
Korisnicima se obezbeđuje podrška u održavanju lične higijene u skladu sa procenjenim stepenom podrške.

Minimalni broj stručnih radnika, stručnih saradnika i saradnika neposredno angažovanih u radu sa korisnicima:

1. četiri stručna radnika ili stručna saradnika;
2. šest negovateljica.

U noćnoj smeni obavezno su angažovana dva lica.
Pravilnik definiše posebne minimalne funkcionalne i stukturalne standarde za uslugu predah smeštaja.

Usluge dnevnog boravka dostupne su između ostalog i:

1. deci i mladima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koji imaju potrebu za dnevnom negom i nadzorom, i podrškom u održanju i razvijanju potencijala, na način koji ne ometa njihovo školovanje;
2. odraslima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama, koji imaju potrebu za dnevnom negom i nadzorom, i podrškom u održanju i razvijanju potencijala;

Svrha usluge dnevnog boravaka sastoji se u unapređenju kvaliteta života korisnika u vlastitoj socijalnoj sredini kroz održanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština, kako bi se u što većoj meri osposobili za samostalan život.

Kroz uslugu dnevnog boravka korisnici u organizovanom okruženju, i uz potrebni nadzor, zadovoljavaju razvojne potrebe, stiču i razvijaju životne veštine, ličnu i društvenu odgovornost radi razvoja samostalnosti, socijalnih, saznajnih i drugih važnih funkcija.

Aktivnosti usluge dnevnog boravka usmerene su ka razvijanju i očuvanju potencijala korisnika, odnosno pripremi korisnika za održiv nezavisan život.

Aktivnosti usluge dnevnog boravka realizuju se u skladu sa svrhom usluge, karakteristikama korisničke grupe, kapacitetima korisnika, individualnim planom i, u skladu sa procenom potreba korisnika, obuhvataju jednu ili više sledećih aktivnosti:

1. podršku u izgradnji i održavanju pozitivnih odnosa sa odraslima i decom;
2. podršku u učenju, održavanju i razvijanju kontakta sa nadležnim organima jedinice lokalne samouprave;
3. organizovanje radno-okupacionih, odnosno edukativnih aktivnosti, koje podstiču razvoj novih znanja i veština;
4. razvijanje metoda rada koji ohrabruju učestvovanje korisnika u aktivnostima u zajednici;
5. organizovanje slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika;
6. organizovanje prigodnih kulturno-zabavnih sadržaja u okviru dnevnog boravka, odnosno omogućavanje korisnicima da prisustvuju aktivnostima u zajednici;
7. razvoj veština za prepoznavanje i rešavanje problema;
8. razvoj komunikacionih veština;
9. razvoj veština za samozaštitu;
10. razvoj veština i znanja potrebnih za život u zajednici;
11. rehabilitacione i terapijske aktivnosti;
12. programske aktivnosti ličnog pratioca deteta, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.26

Minimalni broj stručnih radnika i saradnika neposredno angažovanih u radu sa korisnicima dnevnog boravka, određuje se na sledeći način:

1. za decu i mlade sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama – dva stručna radnika i jedan saradnik za kapacitet do deset korisnika, a jedan stručni radnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan saradnik na svakih dodatnih deset korisnika;
2. za odrasle sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama – jedan stručni radnik i dva saradnika za kapacitet do deset korisnika, a jedan saradnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan stručni radnik na svakih dodatnih deset korisnika.

Usluge pomoći u kući dostupne su deci, odraslima i starijima, koji imaju ograničenja fizičkih i psihičkih sposobnosti usled kojih nisu u stanju da nezavisno žive u svojim domovima bez redovne pomoći u aktivnostima dnevnog života, nege i nadzora, pri čemu je porodična podrška nedovoljna ili nije raspoloživa.

Realizacijom aktivnosti usluge pomoć u kući obezbeđuje se odgovarajuća nega i pomoć koja, u skladu sa procenom potreba korisnika, može obuhvatati:

1. pomoć u obezbeđivanju ishrane, koja uključuje po potrebi: nabavku namirnica, obezbeđivanje gotovih obroka, priprema lakih obroka, priprema osvežavajućih napitaka, pomoć pri hranjenju;
2. pomoć u održavanju lične higijene i higijene stana, uključujući po potrebi: pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, umivanju, kupanju, pranju kose, češljanju, brijanju, sečenju noktiju, pranju i održavanju posteljine, odeće i obuće, održavanju čistoće prostorija, sudova i uređaja u domaćinstvu;
3. pomoć u zagrevanju prostorija, uključujući po potrebi: loženje vatre, čišćenje peći, pomoć u nabavci ogreva;
4. pomoć u zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, i drugih potreba, uključujući: pomoć pri kretanju unutar i van kuće, nabavku novina i knjiga, iniciranje socijalnih kontakta i uključivanje korisnika u prigodne kulturne aktivnosti u jedinici lokalne samouprave, staranje o plaćanju računa za električnu energiju, telefon, komunalije i sl.;
5. posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga, uključujući po potrebi: posredovanje u popravci vodovodnih, električnih i drugih 27 instalacija, stolarije, uređaja za domaćinstvo, krečenje stana i druge usluge;
6. nabavku i nadgledanje uzimanja lekova i primenu saveta propisanih od strane kvalifikovanih medicinskih stručnjaka i odvođenje na lekarske preglede;
7. saniranje i negu manjih povreda;
8. kontrolu vitalnih funkcija (krvni pritisak, telesna temperatura, nivo šećera u krvi, unošenje i izbacivanje tečnosti i sl.);
9. programske aktivnosti ličnog pratioca deteta, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Aktivnosti u okviru usluge pomoć u kući realizuje negovateljica- domaćica, sa završenom obukom po akreditovanom programu za pružanje usluge pomoć u kući. Negovateljica u direktnom radu sa korisnikom realizuje aktivnosti, po vrsti i u trajanju u skladu sa individualnim planom usluge.

Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.

Aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, što uključuje:

1. pomoć kod kuće u oblačenju, održavanju lične higijene (umivanje, češljanje, pranje zuba), pri hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili pomoć u korišćenju pribora i sl.), pripremu knjiga i opreme za vrtić odnosno školu;
2. pomoć u zajednici, što uključuje:
   1. pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava prevoza, kupovina karte i sl.),
   2. pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem vida, guranje kolica ili korišćenje drugih pomagala i sl.),28
   3. odlazak na igrališta odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (podrška u igri, podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.), uključujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške.

Pružalac usluge, odnosno realizator programskih aktivnosti, ima najmanje jednog stručnog radnika. Neposrednu uslugu ličnog pratioca pruža saradnik – lični pratilac deteta. Stručni radnik i saradnik – lični pratilac imaju završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.

Usluga stanovanja uz podršku dugotrajno je dostupna osobama sa fizičkim invaliditetom, intelektualnim ili mentalnim teškoćama, sa navršenih 15 godina. Svrha usluge stanovanja uz podršku za osobe sa fizičkim invaliditetom, intelektualnim ili mentalnim teškoćama, jeste pomoć i podrška u sticanju što većeg stepena samostalnosti koji im omogućava kvalitetniji nezavisan život u zajednici.

Aktivnosti usmerene ka razvijanju i očuvanju potencijala korisnika, odnosno pripremi korisnika za održiv nezavisan život, realizuju se u skladu sa svrhom usluge, karakteristikama korisničke grupe, kapacitetima korisnika, individualnim planom, a u skladu sa procenom potreba korisnika mogu obuhvatiti:

1. podršku uspostavljanju i održavanju pozitivnih odnosa sa licima u okruženju;
2. organizovanje radno-okupacionih i edukativnih aktivnosti koje podstiču sticanje novih znanja i veština;
3. ovladavanje praktičnim veštinama, koje se koriste u svakodnevnom životu, posebno onim veštinama koje se odnose na pripremu ishrane, održavanje lične higijene i higijene stanovanja, vođenja domaćinstva, poznavanja i korišćenja resursa zajednice;
4. podršku u razvoju samostalnosti u donošenju odluka i preuzimanja odgovornosti;
5. pomoć prilikom održavanja stanova i staranja o ličnim stvarima;
6. organizovanje slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika;
7. organizovanje zabavnih sadržaja u skladu sa interesovanjima, željama i sposobnostima korisnika;29
8. razvoj veština za prepoznavanje i rešavanje problema;
9. razvoj socijalnih i komunikacionih veština;
10. razvoj veština za samozaštitu.

Minimalna struktura stambene jedinice obezbeđuje nesmetano obavljanje osnovnih životnih funkcija: spavanje, obedovanje, dnevni boravak i održavanje higijene korisnika. U stambenoj jedinici može biti smešteno najviše šest korisnika. U jednoj sobi smeštena su najviše dva korisnika. Pružalac usluge ima jednog stručnog radnika, odgovornog za organizaciju i koordinaciju rada i pružanja usluge za najmanje tri stambene jedinice. Svaki korisnik ima zaduženog stručnog radnika – savetnika za osamostaljivanje.

Minimalni broj stručnih radnika i saradnika, određuje se na sledeći način:

1. lica sa invaliditetom:
   1. jedan stručni radnik – savetnik za osamostaljivanje na deset korisnika;
   2. jedan negovatelj na četiri korisnika.

Pravilnik definiše posebne minimalne funkcionalne i stukturalne standarde za uslugu stanovanja uz podršku.

Usluge personalne asistencije dostupne su punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, imaju sposobnosti za samostalno donošenje odluka, radno su angažovana ili aktivno uključena u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog angažmana, odnosno uključene su u redovni ili individualni obrazovni program.

Svrha usluge personalne asistencije je pružanje odgovarajuće individualne praktične podrške koja je korisniku neophodna za zadovoljavanje ličnih potreba i uključivanje u obrazovne, radne i društvene aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.

Usluga personalne asistencije ostvaruje se kroz aktivnosti kojima se, u skladu sa svrhom usluge, a u zavisnosti od identifikovanih potreba korisnika obezbeđuje praktična pomoć i podrška.

Usmerene su ka održavanju i unapređenju kvaliteta života korisnika, u zavisnosti od identifikovanih potreba i kapaciteta za samostalno obavljanje određenih aktivnosti, kao i kapaciteta porodice korisnika i dostupnih resursa i po potrebi uključuju:

1. pomoć u održavanju lične higijene i zadovoljavanju osnovnih ličnih potreba (pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, kupanju, pranju kose, itd.);
2. pomoć u održavanju higijene stana, obavljanju svakodnevnih aktivnosti i zadovoljavanju osnovnih životnih potreba; (obezbeđivanju ishrane, nabavku namirnica, spremanje obroka, hranjenje, održavanju čistoće prostorija i itd.);
3. podizanje, premeštanje (transfer) i pomoć pri kretanju unutar i izvan korisnikove kuće, radnog mesta i mesta gde se odvijaju društvene i obrazovne aktivnosti, pomoć u korišćenju prevoza;
4. pomoć u korišćenju terapeutskih i zdravstvenih usluga i korišćenju i održa vanju pomagala;
5. pomoć pri komunikaciji, socijalnim kontaktima i zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, i drugih potreba;
6. pomoć pri obavljanju različitih radnih, obrazovnih i društvenih aktivnosti.

Na osnovu identifikovanih potreba i procene dostupnih resursa, pružalac usluge i korisnik određuju obim i vrstu angažovanja personalnog asistenta.

Pružalac usluge sačinjava listu potencijalnih personalnih asistenata, sastavljenu na osnovu definisanih kriterijuma i procedure za regrutovanje, izbor i osnovnu obuku personalnih asistenata. Pružalac usluge zaključuje ugovor o pružanju usluge, sa korisnikom i personalnim asistentom.

Ugovorom se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti, a po potrebi i uloga člana porodice ili drugog lica značajnog za korisnika prilikom pružanju usluge.

Pružalac usluge ima najmanje jednog stručnog radnika. Neposrednu uslugu personalne asistencije pruža saradnik – personalni asistent.

Personalni asistent ima završenu osnovnu obuku po akreditovanom programu obuke za pružanje usluge personalne asistencije. Korisnik usluge personalne asistencije ima završenu obuku po osnovnom programu za korišćenje usluge personalne asistencije.

Jedan personalni asistent po pravilu pruža uslugu za jednog korisnika.

Personalni asistent ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni rođeni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika.

Personalni asistent angažovan je u radu sa jednim korisnikom, najmanje 20 a najviše 40 sati nedeljno, prema procenjenim potrebama i kapacitetima korisnika, a u skladu sa odredbama o radnom vremenu iz zakona kojim su uređeni radni odnosi. Pružalac usluge, korisnik usluge i personalni asistent mogu da se dogovore o preraspodeli radnog vremena personalnog asistenta, prema individualnim potrebama korisnika, a u skladu sa zakonom kojim su uređeni radni odnosi.

Korisnik usluge i angažovani personalni asistent sačinjavaju individualni nedeljni i mesečni plan rada. U zavisnosti od procenjenih kapaciteta korisnika i porodice, individualnim planom usluga definišu se dostupne aktivnosti. U izradi nedeljnog i mesečnog plana rada može učestvovati i roditelj ili druga značajna osoba za korisnika.

Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite („Službeni glasnik RS“, broj 42/2013) uređuju se bliži uslovi za izdavanje licence, obrazac licence i način izdavanja i obnavljanja, odnosno suspenzije i oduzimanja licence organizacijama socijalne zaštite, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite, kao i način vođenja i sadržina Registra licenciranih pružalaca usluga socijalne zaštite.

Zakon o socijalnom stanovanju („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) uređuje uslove za održivi razvoj socijalnog stanovanja i način obezbeđivanja i korišćenja sredstava za razvoj socijalnog stanovanja, kao i druga pitanja od značaja za socijalno stanovanje. Sredstva za socijalno stanovanje koriste se između ostalog i za podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje osoba sa invaliditetom, kao i ličnih i porodičnih vojnih invalida i civilnih invalida rata, kao i stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom. Pravo na rešavanje stambenih potreba u skladu sa ovim zakonom imaju lica koja su bez stana, odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda i koja iz prihoda koje ostvaruju ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima. Invalidnost je jedno od osnovnih merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica koja ostvaruju pravo na rešavanje stambenih potreba.

PORODIČNO-PRAVNA ZAŠTITA

Oblast porodično-pravne zaštite regulisana je Porodičnim zakonom.
Oblast finansijske podrške porodici sa decom regulisana je Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Porodično-pravna zaštita dece i porodice obezbeđuje se u centrima za socijalni rad na teritoriji opštine na kojoj korisnik jednog od navedenih prava ima prebivalište kao i odgovarajućim službama lokalnih organa vlasti.

Oblast porodično-pravne zaštite reguliše porodična primanja, kao i uslove i postupke za dobijanje porodičnih primanja. Ovim zakonima država se stavlja u ulogu zaštitnika dece i materinstva.

Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji

Prava po osnovu zakona…>>