Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

Porodična penzija
U slučaju smrti osiguranika, penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeđuje se članovima uže porodice materijalna i socijalna sigurnost kroz pravo na porodičnu penziju.

Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:

• umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju
• umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije

Članovima uže porodice smatraju se:

• bračni drug
• deca (bračna i vanbračna) – dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do navršenih 15 godina života, a posle navršenih 15 godina života dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do završetka školovanja, ali najdocnije do navršenih 20 godina života, ako pohađa srednju školu, 23 godina života, ako pohađa višu školu i 26 godina života, ako pohađa visokoškolsku ustanovu.
• roditelji (koje je osiguranik izdržavao)
• razvedeni bračni drug (bračni drug iz razvedenog braka, ako mu je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje)

Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosno korisnik prava izdržavao do svoje smrti.

Detetu kome je školovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodičnu penziju pripada i za vreme bolesti do navršenih godina života kao i iznad tih godina, ali najviše za onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja.

Detetu kome je školovanje prekinuto zbog upućivanja na odsluženje vojnog roka u skladu sa propisima kojima se uređuje vojna obaveza, pravo na porodičnu penziju pripada i za vreme odsluženja vojnog roka, a najduže do navršene 27 godine života.

Invalidno dete, u skladu sa propisima o razvrstavanju dece ometene u razvoju, stiče pravo na porodičnu penziju i posle prestanka zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti.

Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. Pravo na novčanu naknadu za slučaj telesnog oštećenja može se ostvariti samo ukoliko je telesno oštećenje nastalo usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Osiguranik kod koga telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću iznosi najmanje 30%, stiče pravo na novčanu naknadu.

Telesna oštećenja razvrstavaju se prema težini u osam stepeni, i to tako što prvi stepen oštećenja predstavlja 100% telesnog oštećenja, a osmi stepen 30% telesnog oštećenja.

Kada kod osiguranika kod koga je ranije nastalo telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću ispod 30% dođe do pogoršanja tog telesnog oštećenja ili nastane nov slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću, tako da ukupno telesno oštećenje iznosi 30% ili više, osiguranik stiče pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje u odgovarajućem procentu prema novom stepenu telesnog oštećenja koji se određuje na osnovu novog stanja ukupnog telesnog oštećenja.

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 101/ 2010) potvrđeno je pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica. Članom 19 Zakona unet je novi član 41a koji predviđa da pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Zakon definiše da potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica koje je nepokretno, ili koje zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.

Ostvarivanje prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (prava za slučaj invalidnosti i prava po osnovu smrti prouzrokovana povredom na radu) ostvaruju se kod Fonda kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran ili kod Fonda kod koga je navršen pretežan staž osiguranja (starosna penzija).

Fond kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran nadležan je i kad se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju po osnovu međunarodnih ugovora.
Zahtev za ostvarivanje prava na penziju podnosi se Fondu kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran.
Ako je invalidnost odnosno smrt osiguranika prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, invalidska odnosno porodična penzija ostvarena po tom osnovu u celosti pada na teret Fonda kod koga je pravo ostvareno. U postupku Fond je dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć.

Korisnik prava je dužan da Fondu blagovremeno prijavi promenu koja je od uticaja na pravo odnosno obim korišćenja prava.
Kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, Fond utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom Fonda.

Nalaz, mišljenje i ocena podleže kontroli koju vrši organ fonda utvrđen opštim aktom. U obavljanju kontrole, može se dati saglasnost ili primedba.

Primedba kojom se ukazuje na uočene nedostatke i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna je za organe koji su vršili veštačenje.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se na zahtev osiguranika odnosno korisnika prava, na osnovu medicinske dokumentacije. Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se i po službenoj dužnosti na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja o invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda.

Promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju priznatu pravosnažnim rešenjem, utvrđuju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno po službenoj dužnosti.

Fond određuje obavezan kontrolni pregled korisnika prava, najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalidnosti, osim u slučajevima predviđenim opštim aktom Fonda.

Penzije i novčane naknade utvrđuju se u mesečnom iznosu i isplaćuju unazad.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korišćenja, prestanu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava.

Prava prestaju i kad korisnik ostvari pravo iz ovog osiguranja kod organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje države koja je formirana na području prethodne Jugoslavije, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija isplaćuje se od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.
Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće fond na zahtev osiguranika na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti.
Predlog daje izabrani lekar, u skladu sa zakonom, a saglasnost na predlog daje lekarska komisija u zdravstvenoj ustanovi.
Ako ne postoji saglasnost komisije, troškove postupka snosi osiguranik koji je podneo zahtev.

Novčana naknada za telesno oštećenje isplaćuje se od dana nastanka telesnog oštećenja, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva, ako je telesno oštećenje postojalo pre podnošenja zahteva.

Osiguranik odnosno korisnik prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje koji po posebnim propisima stekne pravo na novčanu naknadu 80 po osnovu istog telesnog oštećenja može po sopstvenom izboru da koristi samo jedno od tih prava, ako posebnim propisima nije drukčije određeno.

Za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja nadležan je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (filijala Fonda) kod koga je osiguranik bio osiguran u momentu sticanja osnova invalidnosti, kojima se sva zainteresovana lica mogu obratiti za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Penzijsko invalidsko osiguranje uređeno je:

• Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04)
• Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 101/05, 63/06 i 101/10) 81

PORESKE I CARINSKE OLAKŠICE