Ko je LOGOPED?

Ko je logoped? Logoped je stručnjak koji pomaže deci i odraslima, da razviju svoje komunikacijske sposobnosti i izraze sebe svim sredstvima verbalne komunikacije, kako bi ostvarili svoj pun bio-psiho-socijalni integritet.

 

Njegovu stučnu pomoć trebaju da potraže roditelji kod čije dece su prepoznati različiti poremećaji govora, glasa, jezika, gutanja, slušanja, čitanja, pisanja i svih oblika komunikacije.

Osnovni zadatak logopeda je da stručnim terapijskim metodama i postupcima: podstiče i ubrzava razvoj govora, pomaže u savladavanju različitih jezičkih poteškoća.

  

Kada je potrebno potražiti savet logopeda?

• Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge do 18. meseca (npr. ne razume nalog da tapše rukama ili maše u znak pozdrava: pa-pa, ne reaguje na: „Pokaži nos!”, ili, „Daj mi auto!”)
• Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi
• Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči
• Ako govorni iskaz deteta oko 30. meseca ne sadrži prostu rečenicu: (npr. „Daj lutku!”, „Miša jede.”…)
• Ako je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv
• Dete ima rascep usne i/ili nepca
• Dete ima tri ipo godine, a ne izgovara pravilno glasove (osim glasa R koji treba dobiti do 5 godina)
• Mislite da vaše dete muca
• U glasu vašeg deteta prisutna je učestala i/ili konstantna promuklost ili dete često ostaje bez glasa
• Dete ima poteškoće u učenju
• Dete ima poteškoće u usvajanju čitanja i/ili pisanja
• Želite proveriti spremnost Vašeg deteta za škou ili ga želite bolje pripremiti za školu
• Trabate savet o govorno-jezičkom razvoju Vašeg deteta

Kada dete ne može samostalno da prevaziđe sledeće probleme:

• Rečnik oskudan, razumevanje značenja reči se sporije razvija;
• Višesložne reči teško izgovara, skraćuje reči zamenjujući glasove i slogove;
• Ako je rečenica kratka za kalendarski uzrast deteta;
• Teško usvaja upitne, odrične, a naročito odrično-upitne rečenice;
• Govor u celini teško razumljiv i ne izgovara veliki broj glasova;
• Teško usvaja reči koje predstavljaju apstraktne pojmove;

  

Postoji više razvojnih faza kod dece:

Rana dečija dob – podrazumeva dete od rođenja do navršene treće godine. To je razdoblje u kom treba da pratimo svaki pokret, izraz lica, da osluškujemo prve glasove koje dete samostalno i spontano proizvede. To u početku bivaju dugi vibrirajući vokali, dete spontano ispušta zvukove, čak i plače na različite načine, jer tako izražava svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Na nas dete reaguje osmehom, okreće se za zvukom, tražeći nas pogledom. Prvi grleni glasovi, prerastaju u sedmom mesecu pa do godinu dana u kombinaciju skupine glasova (“bababa”, “dada”, “gugu”,”mama”, itd)

U dobu od sedam meseci dete voli zvučne sadržaje i pesmice, a reaguje na naše naloge (“hoćeš još”, “daj”, “vidi” i slično). Sve manje koristi plač kao jedini komunikacijski kanal, a sve više glas kojim privlači našu pažnju. Zatim dete počinje da oponaša, sluša i sve više se približava prvoj reči sa značenjem (oko godinu dana), a rečnik počinje bujati iz meseca u mesec. Ono pokazuje predmete na slikama, delove tela, da bi oko druge godine počelo sa kratkom rečenicom (“Ide papa”, “Daj to”, itd). U dobi između druge i treće godinedete govori u rečenicama od tri reči, stvari zove pravim imenom, a govor je uglavnom razumljiv za sagovornika.

Predškolska dob – dete u ovoj dobi u potpunosti komunicira, sve više razmišlja, prepričava događaje. Rečnik se naglo razvija, obogaćuje, a glasovi su svi razvijeni. Još mogu postojati gramatičke greške u smislu pravilnog korišćenja subjekta i predikata i drugih glagolskih vremena.

Dete neprestano zapitkuje o značenju reči, o prostoru i vremenu, uzroku i posledici. Počinje koristiti apstraktne reči i zanima ga njihovo značenje. Uočava komparaciju prideva lep, lepši, najlepši.

Počinju pregovaranja i uveravanja, a reči “kako”, “zašto” i “kada” neprestano koristi. Smišlja šale, upliće maštu u stvarnost. Obožava čitanje priča. U stanju je izraziti svoj stav i mišljenje, govoriti o potrebama i osećajima. Pojavljuje se svesnost o sebi, telesnim osobinama, dete zna svoju adresu, bitno o porodici. Nastaje suparništvo – upoređuje se sa drugom decom, a neuspeh pokušava prihvatiti.

Školska dob – u ovoj dobi treba da je razvijena veština i funkcije usmenog govora koje su nužne za ovladavanje pismenog govora (slušna pažnja, fonematski sluh, fonematska percepcija, analiza i sinteza). Zatim snalaženje u prostoru i vremenu, razvijenost mogućnosti da planira i obavlja aktivnosti korak po korak, pridržavajući se zadatog redosleda. Razvijena je fina motorika prstiju, usavršena slušno – motorička koordinacija i organizacija pokreta (govor i pokret usklađeni, smisao za ritam i tempo, memoriju). U ovoj fazi je važna razvijenost emocionalne inteligencije, koja upućuje na niz emocionalnih osobina (empatija, izražavanje i shvatanje vlastitih osećaja, sposobnost samokontrole i samosavladavanja, upornost, poštovanje, ljubaznost). Navedene osobine ukazuju na uspešnost deteta pri uključivanju u školu i dalji razvoj.

Logopedi rade u zdravstvenim i prosvetnim ustanovama: školama i vrtićima, sarađuju timski sa stručnjacima drugih profila, razmenjuju iskustva, analiziraju rezultate rada, unapređujući teoriju i praksu u logopediji. Logoped može prevenirati govorno-jezičke smetnje pravovremenim započinjanjem preventivnih logopedskih tretmana; može prevenirati smetnje čitanja i pisanja (prevenirati jezički oblik disleksije), tako što će blagovremeno delovati, još u periodu predškolskog uzrasta, na određene parametere govorno-jezičkog, gnostičkog, prakto-gnostičkog razvoja dece sa rizikom za ove smetnje.

Logoped je stručnjak koji pomaže deci i odraslima, da razviju svoje komunikacijske sposobnosti i izraze sebe svim sredstvima verbalne komunikacije, kako bi ostvarili svoj pun bio-psiho-socijalni integritet.

Iz tih razloga je potrebno pratiti razvojne faze iz ove oblasti i pravovremeno, ukoliko je to potrebno, uključiti logopeda kako bismo pomogli detatu u prevazilaženju navedenih problema.