Mona-Uskrsnji prvomajski praznici
Naslovna » Porodica » Porodični informator » Prava iz socijalne zaštite » Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

vodic-kroz-prava-osoba-sa-invaliditetom

Zakon predviđa da je lice sa mentalnim smetnjama nedovoljno mentalno razvijeno lice, lice sa poremećajima mentalnog zdravlja, odnosno lice obolelo od bolesti zavisnosti.

Zaštita mentalnog zdravlja podrazumeva prevenciju nastanka mentalnih smetnji, unapređenje mentalnog zdravlja, analizu i dijagnozu mentalnog stanja lica, lečenje i rehabilitaciju zbog mentalnih smetnji, kao i sumnje na postojanje mentalnih smetnji. Zaštita lica sa mentalnim smetnjama vrši se bez diskriminacije po osnovu rase, pola, rođenja, jezika, državljanstva, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, obrazovanja, pravnog ili socijalnog statusa, imovnog stanja, uzrasta, invaliditeta ili bilo kojeg drugog ličnog svojstva.

Zabranjena je diskriminacija na osnovu mentalnih smetnji. Svako lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na humani tretman, uz puno poštovanje njegovog dostojanstva. Zabranjeno je svako zlostavljanje, zanemarivanje, eksploatacija, zloupotreba ili ponižavajuće postupanje prema licu sa mentalnim smetnjama.

Lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja kroz prevenciju, negu, lečenje i psihosocijalnu rehabilitaciju u odgovarajućim zdravstvenim i drugim ustanovama, oporavak i uključenje u porodičnu, radnu i društvenu sredinu, uz uvažavanje njegovog izbora. Lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na jednake uslove lečenja koji su primereni njegovim zdravstvenim potrebama, pod istim uslovima kao i drugi korisnici zdravstvenih usluga. Lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na lečenje u najmanje restriktivnoj okolini, uz primenu najmanje restriktivnih i prinudnih medicinskih postupaka.

Lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na privatnost, u skladu sa njegovim najboljim interesima. Lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na ostvarivanje građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, u skladu sa Ustavom i zakonom. Lice sa mentalnim smetnjama ima pravo i na druga prava kojima se uređuje oblast zdravstva i drugim zakonima.

Prava lica sa mentalnim smetnjama mogu biti ograničena ovim zakonom i drugim zakonima, samo kada je to neophodno da se zaštiti zdravlje ili bezbednost lica sa mentalnim smetnjama ili drugih lica. Zdravstveni radnici dužni su da organizuju primenu medicinskih mera i lečenje lica sa mentalnim smetnjama kojima se u najmanjoj mogućoj meri ograničavaju njihova prava i slobode, samo onda kada postoji odsustvo mogućnosti za neko drugo rešenje. Niko ne može biti prisiljen na procenu zdravstvenog stanja radi utvrđivanja postojanja mentalnih smetnji, osim u slučajevima i u postupku utvrđenim zakonom.

Zakon detaljno uređuje postupak i načine preduzimanja medicinskih mera prema osobama sa mentalnim smetnjama, uključujući i preduzimanje mera bez pristanka tih osoba. Ako lice sa mentalnim smetnjama nije sposobno da dâ svoj pristanak na predloženi postupak lečenja, a nema zakonskog zastupnika ili nema uslova da se pristanak zakonskog zastupnika pribavi, može biti podvrgnuto medicinskoj meri bez pristanka, izuzetno ako je:

  1. lečenje neophodno da bi se sprečilo značajno pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja;
  2. medicinska mera usmerena ka ponovnom uspostavljanju sposobnosti donošenja odluke o pristanku na predloženu medicinsku meru;
  3. preduzimanje medicinske mere bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama neophodno da bi se sprečilo ugrožavanje života i bezbednosti tog lica ili života i bezbednosti drugih lica.

Ako lice sa mentalnim smetnjama nema zakonskog zastupnika, zdravstvena ustanova dužna je da o tome obavesti nadležni organ starateljstva i da predloži da se pokrene postupak za postavljanje zakonskog zastupnika, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju porodični odnosi.

Zakon takođe detaljno uređuje dobrovoljan smeštaj lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu, kao i zadržavanje i smeštaj takvog lica u psihijatrijsku ustanovu bez pristanka tog lica. Lice sa mentalnim smetnjama za koje doktor medicine ili psihijatar proceni da, usled mentalnih smetnji, ozbiljno i direktno ugrožava sopstveni život ili zdravlje ili bezbednost, odnosno život ili zdravlje ili bezbednost drugog lica, može se smestiti u psihijatrijsku ustanovu bez svog pristanka, samo ukoliko nisu na raspolaganju manje restriktivni načini za pružanje zdravstvene zaštite, po postupku za zadržavanje bez pristanka i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama. O zadržavanju lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi bez njegovog pristanka odlučuje sud na čijem se području nalazi sedište psihijatrijske ustanove u kojoj je lice sa mentalnim smetnjama zadržano bez svog pristanka. Postupak za zadržavanje u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama uređuje se ovim zakonom, a na pitanja postupka koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje vanparnični postupak.

Svako lice sa mentalnim smetnjama koje je smešteno u psihijatrijsku ustanovu, ima pravo da:

  1. bude obavešteno o razlozima i ciljevima smeštaja, svrsi, prirodi, posledicama, korisnosti i rizicima sprovođenja predloženog lečenja, kao i o identitetu i profesionalnom statusu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji učestvuju u postupku njegovog lečenja;
  2. u vreme prijema, a kasnije na svoj izričit zahtev, bude upoznato sa svojim pravima i obavezama, kao i da bude poučeno o tome kako može da ih ostvaruje;
  3. aktivno učestvuje u planiranju i sprovođenju svoga lečenja, oporavka i resocijalizacije;
  4. se radno osposobljava prema opštem ili posebnom programu za lice sa mentalnim smetnjama;
  5. dobije odgovarajuću naknadu za rad u radno-terapijskim poslovima od kojih psihijatrijska ustanova u kojoj se nalazi na lečenju ostvaruje prihode;
  6. podnosi prigovore, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata;
  7. bez nadzora i ograničenja podnosi zahteve, prigovore, žalbe i druge pravne lekove nadležnim pravosudnim, državnim i drugim organima;
  8. se savetuje nasamo sa svojim zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom;
  9. se odmara, druži sa drugim licima, bavi rekreativnim aktivnostima, u skladu sa svojim mogućnostima i da prima posete;
  10. o svom trošku šalje i prima, uz punu privatnost, bez nadzora i ograničenja, poštu, pakete, novine i da telefonira;
  11. prati radio i televizijske programe;
  12. drži kod sebe predmete za ličnu upotrebu;
  13. da učestvuje, po sopstvenom izboru, u verskim aktivnostima, u okviru mogućnosti koje ima psihijatrijska ustanova;
  14. da zavisno od pola, bude smešteno i da spava u odvojenim prostorijama.

Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije lica sa mentalnim smetnjama, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti.

Fizičko sputavanje i izolacija lica sa mentalnim smetnjama koje je smešteno u psihijatrijsku ustanovu, primeniće se, izuzetno, kada je to jedino sredstvo da se to lice spreči da svojim ponašanjem ozbiljno ugrozi sopstveni život i bezbednost ili život i bezbednost drugih lica. Zakon detaljno uređuje postupak i propisuje uslove pod kojim je dopušteno fizičko sputavanje i izolacija lica sa mentalnim smetnjama koje je smešteno u psihijatrijsku ustanovu. Zakon takođe propisuje uslove za i postupak elektrokonvulzivnog lečenja osoba sa mentalnim smetnjama i apsolutno zabranjuje psihohirurgiju i sterilizaciju ovih osoba.

Oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja regulisana je sledećim zakonskim i podzakonskim aktima:

  • Zakon o zdravstvenom osiguranju („Sl. gl. RS“, br. 107/05)
  • Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl.gl. RS“, br. 107/05)
  • Zakon o pravima pacijenata („Sl. gl. RS“, br. 45/ 13)
  • Zakon o zaštiti prava lica sa mentalnim smetnjama („Sl. gl. RS“, br. 45/13)
  • Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja („Sl.gl. RS“, br. 44/99, 37/02, 62/03, 1/04, 43/04, 44/05, 109/05, 68/06 i 116/06)
  • Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog 52 zdravstvenog osiguranja („Sl.gl. RS“, broj 116/06)
  • Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
  • Uredba o obimu i sadržaju zdravstvene zaštite stanovništva („Sl. gl. RS“, broj 43/93)
  • Odluka o učešću osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite („Sl.gl.RS“, br. 83/04, 118/04, 71/05, 18/06 i 1/07)
  • Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2013. godinu
  • Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl.gl. RS“, broj 84/04), sa izmenama i dopunama („Sl.gl. RS“, br. 61/05 i 62/06)53

Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji

Pravo na obrazovanje…>>

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top