Mona-Uskrsnji prvomajski praznici
Naslovna » Porodica » Porodični informator » Prava iz socijalne zaštite » Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

vodic-kroz-prava-osoba-sa-invaliditetom

PRAVO NA RAD

Pravo na rad je pravo koje omogućava svakom pojedincu da unapređuje svoje sposobnosti i razvije se u kreativnu osobu. Pravo na rad zagarantovano je Ustavom Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06) i odnosi se i na osobe sa invaliditetom.
Profesionalna rehabilitacija i radno osposobljavanje lica sa invaliditetom je oblast koja ima veliki značaj za poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. gl, RS“, br. 36/09 i 32/13).

Ovim zakonom se uređuju:

  • podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada;
  • procena radnih sposobnosti;
  • profesionalna rehabilitacija;
  • obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom;
  • uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom;
  • druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Status osobe sa invaliditetom shodno Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ima:

  • ratni vojni invalid;
  • mirnodopski vojni invalid;
  • civilni invalid rata;
  • lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom;
  • lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost;
  • lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja.

Osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom, može da ostvari pravo:

  • na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti;
  • na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada;
  • na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije;
  • na zapošljavanje pod opštim uslovima;
  • na zapošljavanje pod posebnim uslovima;
  • na mere aktivne politike zapošljavanja;
  • na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom;
  • na druga prava u skladu sa zakonom.

Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima.

Zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja. Izuzetno, zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja – uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju.
Nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.

Procena radne sposobnosti osobe sa invaliditetom i eventualno stupanje te osobe u radni odnos ne utiču na utvrđivanje telesnog oštećenja i prava na ostvarivanje tuđe nege i pomoći, odnosno uvećane naknade za tuđu negu i pomoć. Reč je o različitim pravima koja nisu uzajamno povezana i koja se ne isključuju uzajamno!

Pod profesionalnom rehabilitacijom osoba sa invaliditetom podrazumeva se organizovanje i sprovođenje programa mera i aktivnosti u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao, zapošljavanja, održanja zaposlenja, napredovanja ili promene profesionalne karijere.

Profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom obuhvata:

  1. karijerno vođenje, profesionalno informisanje, savetovanje i individualni plan zapošljavanja;
  2. radno osposobljavanje, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i programe za sticanje, održavanje i unapređivanje radnih i radno- socijalnih veština i sposobnosti;
  3. pojedinačne i grupne, opšte i prilagođene programe za unapređenje radno-socijalne integracije;
  4. razvoj motivacije, tehničku pomoć, stručnu podršku, praćenje i procenu rezultata profesionalne rehabilitacije;
  5. individualni savetodavni rad, koji uključuje pomoć u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovišta mogućnosti uključivanja u rad i pojedine mere profesionalne rehabilitacije;
  6. edukaciju i trening seminare za poslodavce, stručna lica za radno osposobljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom i druga lica;
  7. predloge i obuku za primenu adekvatnih tehničkih i tehnoloških rešenja u cilju podizanja efikasnosti osobe sa invaliditetom u učenju i radu, kao i službe podrške;

Troškove profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, čija je radna sposobnost smanjena zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, nastalih nakon stupanja na snagu ovog zakona, snosi poslodavac kod koga je osoba sa invaliditetom u radnom odnosu u vreme nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti. Troškove profesionalne rehabilitacije ostalih osoba sa invaliditetom snosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja.

Zaposlena osoba sa invaliditetom, za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, ima pravo na odsustvo sa rada kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu.
Zaposlenoj osobi sa invaliditetom ne može da prestane radni odnos zbog odsustva sa rada do koga je došlo u vreme trajanja profesionalne rehabilitacije.
Za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije zaposlena osoba sa invaliditetom ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca pre uključivanja u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, s tim da naknada zarade ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.

Nezaposlena osoba sa invaliditetom za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije ne zasniva radni odnos.

Nezaposlena osoba sa invaliditetom koja je uključena u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije ima pravo na novčanu pomoć za vreme trajanja programa, i to:

  1. za troškove prevoza za sebe i pratioca, ukoliko je potreban, u visini neoporezovanog iznosa, u skladu sa zakonom;
  2. u visini od 20% od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu mesečno, za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, ako se profesionalna rehabilitacija izvodi u trajanju od najmanje 100 časova i ako osoba sa invaliditetom nije korisnik novčane naknade na osnovu nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.

Osobe sa invaliditetom zapošljavaju se pod opštim ili pod posebnim uslovima.

Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.

Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.
Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.

Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.

Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.

Zakon uvodi kvotni sistem i obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom za sve poslodavce koji zapošljavaju 20 i više zaposlenih.
Obaveza je stupila na snagu 25. maja 2010. godine.
Poslodavac koji zapošljava od 20 do 49 zaposlenih dužan je da zaposli 1 osobu sa invaliditetom.

Poslodavac koji zapošljava 50 do 100 zaposlenih dužan je da zaposli 2 osobe sa invaliditetom a onaj koji zapošljava više od 100 dužan je da zaposli po 1 osobu sa invaliditetom na svakih dodatnih 50 zaposlenih.

Poslodavac koji propusti da ispuni obavezu zapošljavanja dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.

Zakon predviđa i podsticajne mere za poslodavce koji zaposle osobe sa invaliditetom:

  • Poslodavac koji zaposli osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tih lica.
  • Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu s propisima o radu za tu osobu u trajanju od 12 meseci.

Pored zapošljavanja na otvorenom tržištu rada, Zakon predviđa i mogućnost zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom u okviru:

  1. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
  2. radnog centra;
  3. socijalnog preduzeća i organizacije.

Zakon detaljno uređuje organizaciju i uslove za rad preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. 71 Radni centar jeste poseban oblik ustanove koja obezbeđuje radno angažovanje kao radno terapijsku aktivnost osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu.

Radni centar može da obavlja delatnost pod uslovom da angažuje na radno terapijskim aktivnostima najmanje pet osoba sa invaliditetom, odnosno da angažuje na radno terapijskim aktivnostima najmanje 80% osoba sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj radno angažovanih i zaposlenih.
Radno angažovanje osoba sa invaliditetom u radnom centru jeste dugotrajan oblik profesionalne rehabilitacije, u skladu sa psihičkim i fizičkim sposobnostima i željama osobe sa invaliditetom i mogućnostima radnog centra.

Radni centar mogu da osnuju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i organizacije osoba sa invaliditetom ili organizacije njihovih zakonskih zastupnika.

Zakon definiše socijalno preduzeće kao privredno društvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom, i koje, nezavisno od ukupnog broja zaposlenih, zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.

Zakon definiše socijalnu organizaciju kao oblik organizovanja koji se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom i koji zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.

Socijalno preduzeće i organizacija dužni su da deo prihoda koji ostvaruju obavljanjem delatnosti ulažu u unapređenje uslova rada, radnih veština, socijalne integracije, životnog standarda i zadovoljenja potreba osoba sa invaliditetom.
Nacionalna služba zapošljavanja propisala je svojim Opštim aktom mere aktivne politike zapošljavnja osoba sa invaliditetom.

Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invalididtetom su:

  1. refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta;
  2. subvencija zarade osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva;
  3. podrška samozapošljavanju;
  4. mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i72
  5. druge mere utvrđene Akcionim planom i projektima koji se realizuju u saradnji sa domaćim i međunarodnim organizacijama i institucijama.

Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top